Pročitaj mi članakProšlo je već skoro pet meseci od jutra kada je uhapšen Goran Vasić, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika, čovek koji je, po sopstvenom priznanju, falsifikovao odluku o oduzimanju statusa spomenika kulture zgradi Generalštaba u Nemanjinoj ulici - nesuđenoj parceli za hotel porodice predsednika SAD Donalda Trampa. Ako je ideja predsednika Aleksandra Vučića bila da izjavama minule nedelje u emisiji na "Pinku" abolira odgovornosti ili zaštiti od istrage svoje ministre u Vladi Srbije, a upravo povodom "slučaja Generalštab", u tome je spektakularno krahirao. Uradio je, zapravo, upravo suprotno: zaštitio sebe - njih pustio niz vodu.
„Missed the ballpark“ је врло сликовит амерички израз који се може односити или на то да је ударач у бејзболу толико промашио лоптицу да је „промашио цео стадион“ или да је нека особа толико лоше проценила ситуацију да јој није пришла ни близу.
Председник још није почео са бејзболом, али јесте промашио – цео Генералштаб и истрагу о њему.
Шта рече председник
Ко није гледао, овако је председник пре неколико дана бранио извршну власт на Пинку:
„Ја, као у инат, рекао Синиши и свима њима, донесите лекс специјалис, пошто знам какви су Срби кад треба да донесу неку одлуку. Неће, они који су на функцијама неће, он ће да чува ту своју функцију, неће ти дати да градиш никад ништа. Чуваће то док се не сручи неком на главу, да буде ругло у Београду, да чува једног комунистичког прогонитеља, његово дело, по сваку цену. И тога нема, већ је срушено. И ја им кажем, донесите лекс специјалис, и они к’о у инат нису донели лекс специјалис, и тим им омогућили да они причају о корупцији. А нико ни динар није платио, ни за шта. Каква корупција кад нико динара није добио“, рекао је председник.
Он је такође навео да полиција заједно са Тужилаством за организовани криминал креће да измишља случајеве попут Генералштаба.
„Зашто? Њима сметају добре везе које смо могли да изградимо са Трампом“, рекао је Вучић у гостовању на телевизији Пинк.
Овако посложена изјава у реалном времену може звучари конфузно. У суштини, председник је хтео да каже да је сам предлагао решење поклањања парцеле на којој се налазе рушевине Генералштаба путем „лекс специјалиса“ – истим моделом претходно коришћеним у случају Београда на води. Пошто то није спроведено, свим даљим радњама, показује истрага, ушло се у домен кршења Кривичног закона.
Шта каже истрага
Васић је био иницијални плотун те истраге, а у његовом признању налази се семе комплетне оптужнице, која, додуше, још није ни на видику. Шта је на ту тему саопштило Јавно тужилаштво за организовани криминал:
„Фалсификовани Предлог, сачињен без учешћа стручних лица конзерваторске струке Републичког завода за заштиту споменика културе, упутио је Влади Републике Србије преко ресорног Министарства културе, да би након спроведене процедуре, дана 14. 11. 2024. године, Влада Србије донела Одлуку о престанку својства културног добра зградама Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду, Улица кнеза Милоша број 33-41, и њихово брисање из регистра непокретних културних добара, на који начин је окривљени Горан Васић нанео штету културном наслеђу Републике Србије – које је био дужан да чува“, навео је ЈТОК у мају ове године.
Шта смо даље имали?
Хронолошки, од најскорије ка „најстаријој“ процесној радњи, имали смо:
Саслушање директора београдског Завода за заштиту споменика културе, Александра Ивановића, такође у својству осумњиченог. Ивановић је потврдио да је радио по налогу Министарства културе (у септембру);
Друго саслушање Горана Васића (у септембру);
Вештачење порука које је Васић размењивао са осталим представницима извршне власти, око Генералштаба (у септембру);
Саслушање Славице Јелаче, секретарке Министарства културе. Јелеча је, иначе, присуствовала састанку на којој је од бивше директоре Завода тражено да скине ознаку заштите са здања, или да поднесе оставку. Састанку је присуствовао министар финансија Синиша Мали, „најстарији по чину“ ( у септембру).
Претње смрћу тужиоцу Младену Ненадићу (у јулу);
Саслушавање сведока (у јуну);
Прво саслушање и хапшење Горана Васића (у мају). На саслушању, Васић је практично признао кривицу за дело фалсификовања;
Полиција одбила да поступа по Ненадићевим налозима за хапшење у овом случају (у мају);
Шта каже закон
Истрага тренутно мирује. Барем тако изгледа споља: након новог саслушања Васића и Ивановића, очекује се да би ЈТОК требало да настави саслушања у ланцу одговорности „нагоре“, ка представницима извршне власти, министрима најконкретније. То се за сада не догађа.
Ако се накратко вратимо на изјаву председника, везано за чињеницу да није „било ни динара“ у овим криминалним радњама, па није могло бити ни кривичног дела, видећемо да председник, иначе дипломирани правник, намерно лаички тумачи закон, како би банализовао истрагу ЈТОК.
У Кривичном законику, дела која би могла да буду предмет истраге везана су за Главу 33. У њу спадају злоупотреба службеног положаја, несавестан рад у служби, примање и давање мита, трговина утицајем. Ни у једном од ових кривичних дела није нужно да постоји новац који иде из руке у руку (или у коферчету). Довољно је обећање награде или обезбеђивање противправне имовинске користи за оног који од злоупотребе убира неки профит.
Рецимо, породице Кушнер и Трамп.
А ако у ланцу одговорности овде има више од једне особе – а мора их бити, с обзиром да је Васић радио по налогу а не по својој вољи – онда то већ представља обрисе организоване криминалне групе.
Све то не знамо и не можемо знати без даљих саслушања ресорних министара. Уосталом, можда су и они инструирани да од својих подређених траже кршење закона, и на тај начин злоупотребе своју функцију. Ако и јесу – то није урадио председник Вучић. Па, он је тражио лекс специјалис, зар не?
Нова сазнања
Битно је указати и на најновија сазнања Радара, а то је да су се министар Синиша Мали и Ричард Гренел, близак сарадник америчког председника, усмено договарали о бизнису у вези са пројектом који је планиран након рушења Генералштаба. Радар је открио да је тема тог разговора била идеја да држава Србија и зет америчког председника Џаред Кушнер формирају заједничку фирму, која је на том месту требало да зида две куле и луксузни хотел, с тим да она, попут Београда на води, не би имала седиште у Србији, већ у Уједињеним Арапским Емиратима.
Ипак, ово је стопирала истрага ЈТОК-а везано за Генералштаб.
