Pročitaj mi članakNije Aleksandar Vučić nikakav ruski prijatelj, već kao šibicar pokušava ponovo da prevaru Moskvu.
Поставља се питање зашто, ако је преузимање НИС-а неизбежно решење, Србија то не спроведе одмах, а не за 50 дана, један од могућих одговора можда лежи у руском гасу.
Србија још није добила дугорочни уговор о испоруци руског гаса, а енергетски стручњаци више пута су у јавности напоменули да Руси чекају како ће се Србија понашати у случају НИС-а и да би заустављањем гаса могли да је казне за евентуално принудно преузимање.
Истек рока од 50 дана пада средином јануара, односно на средину грејне сезоне.
У случају одлуке руске стране да обустави испоруке гаса уколико Србија принудно преузме НИС, Србија би имала више могућности од 15. јануара да презими остатак зиме захваљујући залихама у Банатском двору и у Мађарској, као и количинама гаса из Азербејџана, него да је то учињено сада или нешто раније.
Резерве гаса, како су раније саопштавали државни званичници, обично су довољне за око два месеца, али гас из Азербејџана добра је подршка да радијатори остану топли до остатка зиме.
Вучић је и сам је рекао на последњој конференцији да несрећа никад не долази сама, већ увек барем у три дела.
Србија две већ има, НИС и секундарне санкције Народној банци Србије (НБС), па се и сам питао да ли би гас могао бити трећа.
„Није само страх од гасног аранжмана, већ и политичке реакције“
Владан Павловић из Ипопема Сецуритиес, на питање Данаса да ли је можда страх од раскидања гасног аранжмана једина препрека принудног преузимања НИС-а, одговара да није у питању само страх од гасног аранжмана, већ и од политичке реакције и тога како ће реаговати Москва.
„А дијапазон је у том случају широк, од помирљивог става, преко медијског удара, до неких непријатнијих потеза“, указује Павловић.
