U poslednjoj liniji odbrane, Vučić je angažovao združene snage policije i kriminalaca, koje predvode Kričak i Repac, Bihali, Bojović, Panić, Prelić i slični bivši i budući robijaši. Kao što su Miloševića, pre i tokom petooktobarskog prevrata, napustili pripadnici MUP-a i podzemlja, tako će i Vučića ostaviti na cedilu njegovi tzv. lojalisti. Vođa naprednjačkog kartela je vladao sam, tako će i pasti sa trona, odbačen i usamljen.

Godina raspleta, iako je tek počela, Aleksandru Vučiću nameće mnoge izazove. Pre ili kasnije, moraće da raspiše vanredne parlamentarne izbore, na kojima nema šanse za pobedu. U izbornoj noći, naći će se pred najvećom životnom dilemom: da li da prizna poraz ili da silom pokuša produžiti boravak na vlasti. Što god odluči, loše će proći. Kad se ozvaniči kraj vladavine naprednjačkog kartela, Vučić će morati da bira između dve opcije: bekstvo iz Srbije ili miran odlazak u zatvor.

I pre nego što je došlo stani-pani, Vučić je shvatio da mu nema spasa, niko neće i ne može da mu pomogne. Po svim nivoima vlasti, u svim institucijama, pa i u neposrednom okruženju instalirao je ucenjene ordinarne kriminalce i političke parazite, moralne kreature nalike njemu. Kad prigusti, svi će pobeći što dalje, da ih ne povuče sa sobom na dno.

U okviru priprema za konačni obračun sa narodom, Vučić je najviše pažnje posvetio policiji. S namerom da od Ministarstva unutrašnjih poslova napravi svoju ličnu gardu, izvršio je kadrovske promene u ključnim sektorima. Na rukovodeća mesta je postavio kriminogene tipove, koji su njegovo poverenje stekli zločinima, koje su vršili nad studentima i pobunjenim građanima. Otimali su ljude, lomili kosti deci, sakatili starce, zlostavljali su devojke, tukli ih i pretili silovanjem. Vučić ih je prvo zaštitio od sudskog progona, a onda ih unapredio i postavio na komandna mesta.

Pripadnici Jedinice za zaštitu i obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), otkad su počeli ulični protesti, isticali su se torturom nad građanima. Umesto dugogodišnje robije, Marko Kričak, komandant JZO, dobio je unapređenje na mesto šefa Uprave kriminalističke policije. I njegov prethodnik na toj funkciji, Ninoslav Cmolić, verno je služio Vučiću i dosledno kršio zakone.

U seriji Cmolićevih zločina ističu se oni koje je počinio u vreme potrage za nestalom devojčicom Dankom Ilić u Boru i, kasnije, odlukom da ne postupi po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal i uhapsi Sinišu Malog i Nikolu Selakovića zbog učešća u aferi „Generalštab“.

Ipak, Cmolić nije hteo da učestvuje u zločinima nad građanima, pa je prvo pobegao na bolovanje, a onda u prevremenu penziju. U njegovu fotelju je seo Kričak. Do pre pet godina, Kričak je gradio karijeru prodavca automobila, a neuspešno je pokušavao i da se bavi biznisom. Osnivao je i gasio nekoliko firmi. Sve su propale, uključujući i onu u kojoj je on bio zastupnik, a direktor Nemanja Đorđević, zvani Krmača, dugogodišnji poslovni partner Ivice Dačića.

Iako Kričak važi za čoveka od poverenja Bratislava Gašića, koji ga je regrutovao prvo u BIA, a potom u MUP, Vučić ga je uzeo pod svoje. Vučić je detaljno analizirao dosijea Marka Krička i njegovog oca Milana. Posle dugog staža u policiji, gde je jedno vreme proveo na mestu načelnika Četvrtog odeljenja za borbu protiv narkotika, Milan Kričak je pod sumnjivim okolnostima otišao u penziju. Kasnije, nije dobio dozvolu da agenciju za obezbeđenje registruje na svoje ime. Čak nije mogao da dobije dozvolu ni za nošenje pištolja.

Vučiću su potrebni baš takvi saradnici: kompromitovani, ucenjeni i laki za upotrebu. Takav je i Igor Žmirić, junak koji se proslavio čupanjem studentkinja za kosu. Sa mesta Kričkovog pomoćnika u JZO, Žmirić je avanzovao na funkciju komandanta Specijalne antiterorističke jedinice.

Na Vučićevu žalost, neće mu biti lako da kriminalizuje tu jedinicu. Za 25 godina na čelu SAJ-a, Spasoje Vulević je među njenim pripadnicima izgradio čvrste veze, profesionalne i privatne, čak i porodične. U takvom okruženju, Žmirić je strano telo, bez realnog uticaja.

Za razliku od njega, iako je u penziji, Vulević i dalje ima autoritet pravog komandanta SAJ-a. Kakvi su njegovi politički stavovi, vidi se iz kontakata koje ima s određenim opozicionarima, a koji će se konkretizovati u praksi kad Vulević reši zdravstvene probleme sa kukom.

Iz Kričkove falange JZO, njegov dojučerašnji zamenik Marko Zafirović je promovisan u načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Iako je i njegov prethodnik na toj funkciji, Dragan Đani Ivanović, verno služio Vučićevom kartelu, Zafirović je odmah pokušao da opravda poverenje. Sredinom januara, SBPOK je pokrenuo seriju diverzija na internetu. U saradnji sa kolegama iz Zagreba, gde se nalazi regionalni centar društvenih mreža Fejsbuk i Instagram, Zafirović je ugasio nekoliko stotina naloga studenata u blokadi, kao i uticajnih opozicionih korisnika. Udar na slobodu izražavanja nije mnogo zabrinuo studente. Em su brzo i lako vratili većinu naloga, em su režimu poslali jasnu poruku: „Ugasite nas digitalno, obračunaćemo se analogno“.

U istom paketu kadrovskih pretumbacija, Radoslav Repac je prebačen iz Beogradske brigade na komandno mesto u Žandarmeriji. Iako Repac ima regularnu policijsku karijeru, pa ne liči na Krička, Žmirića i slične, i on je odmah dokazao spremnost da služi tiraninu. Repac je lično komandovao upadom žandara u zgradu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i prebijanjem studenata i profesora.

– 15. marta 2025, kad su blokaderi pripremali državni udar, samo dve policijske jedinice, JZO i Beogradska brigada, bile su spremne da brane državu – rekao je Vučić, uveren da je on država.

Zato je vodeće ljude tih jedinica postavio na ključna mesta u sektorima za koje se nada da će mu pomoći u obračunu sa narodom. Zato stimuliše i lokalne uniformisane kriminalce da prete i zastrašuju građane, pa grupa policajaca iz Žitorađe, zagrljenih oko kafanskog stola, sa pivom u ruci, poručuje „Život dajemo i uzimamo za našeg predsednika veličanstvenog Aleksandra Vučića“.

Veličanstveni Vučić je 33 godine na političkoj sceni. Svašta je prošao i video, ali ništa nije naučio. Kad je prvi put bio u vlasti, kao ministar protiv informisanja, iznutra je gledao kako se urušava diktatorski sistem Slobodana Miloševića. U noći petog na šesti oktobar, raspao se komandni lanac organa sile. Uz ministra Vlajka Stojiljkovića ostao je samo Vlastimir Đorđević, ali nisu mogli da utiču na komandante jedinica. Miloševićev pad sa vlasti nisu pokušali da spreče ni „crvene beretke“. Milorad Ulemek Legija, komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), nagodio se sa Zoranom Đinđićem. Nema sumnje da će i Marko Kričak pokušati da pređe na stranu pobednika.

Kao na kriminalce u policijskim uniformama, Vučić ne može da ima poverenja ni u njihove kolege iz podzemlja. Sad, dok još drži pojedine poluge vlasti, može da ih, ucenjene i uplašene, koristi u napadima na normalne ljude. Kako to izgleda u praksi, nedavno je objasnio Pavle Bihali, ekstremista na Vučićevom povocu.

– Ja sam pas, ker i nemam problem to da kažem, jer sam u životu radio stvari zbog kojih sam bio ucenjen da moram da budem ker. Mogu da budem ker ili da budem na robiji. Ja ću, složićeš se, pre da budem ker. Ja znam šta mi je zadatak. Ja ne radim ništa na svoju ruku, radim sve kako mi se kaže. Ljudi misle da se ja nešto pitam. Za 99 odsto ljudi nije tako, u suštini kad pogledaš hijerarhijski, šta se ja pitam? E uradi to, ja to uradim, kapiraš? Znaš kako se mučim, burazeru. Baš se mučim. Ja nemam svoj život. Ja sam na telefonu 24 sata. Nemam nikakav život, ni kafić ni bioskop. Ništa nemam. Ali, ja nemam izbora. Nije mi Aleksandar Papić šef. Njega su namestile iste strukture o kojima sam govorio. A Papić je jedan od najodanijih ljudi vrhu SNS-a – rekao je Bihali u razgovoru sa bivšim ortakom Benjaminom Žigićem, a onda je i ponovio u intervjuu za nedeljnik Vreme.

Bihali je objasnio da se mora prilagoditi uslovima preživljavanja na ulici.

– Ne postoji mangup koji može protiv države. Ako jedan Luka Bojović pravi dogovor sa državom i spusti glavu, šta ja treba da radim? Ja sam kurac na biciklu! Šta ja da radim? Uhvate me i zatvore na 40 godina! To važi za svakoga ko misli da je nešto. Evo, Luka Bojović! Čovek spusti glavu, stavi kačket i ide na protest – kaže vođa Levijatana.

Spuštenih glava, sa hladnim i vatrenim oružjem, u kordone pred studente su, uz Bojovića i Bihalija, stajali Zvonko Veselinović, Petar Panić, Milan Ostojić Sandokan, Đorđe Prelić, Bojan Vujošević Mrvica, Vladimir Mandić, Stojan Knežević, Vladimir Vučetić, Nina Šobota i, naravno, Dijana Hrkalović. Njihove biografije su obeležene tuđim grobovima i opljačkanim novcem, odsluženim godinama robije i onima koje ih tek čekaju u Zabeli.

I Miloševićev režim je gajio armiju takvih zločinaca. Vođe svih tada aktivnih klanova – od surčinskog do zvezdarskog i voždovačkog – bili su pod kontrolom Službe. Saradnja je bila oročena ličnim interesima. Zajedno sa policajcima, i kriminalci su petog oktobra otkazali lojalnost Miloševiću, da bi ga, pet meseci kasnije, združenim snagama uhapsili i sproveli u zatvor. Ta sprega je nastavljena i posle smene vlasti, a kulminirala je 12. marta 2003. godine, kad je streljan premijer Zoran Đinđić.

– Guske su spasile Rim, ali kasnije nisu vladale njime – rekao je Đinđić u vreme pobune Jedinice za specijalne operacije.

Pogrešio je. Prevideo je činjenicu da rimske guske, za razliku od surčinskih i zemunskih, nisu bile naoružane.

Osim toga, Milošević i Đinđić nisu imali podršku ni najbližih saradnika iz političke svite. Nema je ni Vučić. Kad se osvrne oko sebe, vidi samo alave preletače, spremne na sve samo da ostvare lične ambicije. Većina njih je pljuvala Vučića, pa potom lizala pljuvačku i sve ostalo što im je on naredio.

Milenko Jovanov, aktuelni šef poslaničkog klana SNS-a, kad je bio u DSS-u tvrdio je da „u Srbiji neće biti slobode i suvereniteta dok je Vučić na vlasti“. Aleksandar Martinović, prethodnik Jovanova na mestu vođe naprednjačke skupštinske mašinerije, opisivao je Vučića kao „ovejanog kriminalca“. Vučića danas u Skupštini najgorljivije hvale politikanti, koji su se isticali optužbama protiv njega. Nataša Jovanović je bacala kletve na Vučića zbog puča u SRS-u, opisujući ga kao „agenta, prevaranta i licemera, barona Minhauzena“. Nebojša Bakarec je tvrdio da je Vučić „drski bukač i primitivni šovinista, koji ima mesijansku psihozu, veruje u sopstvene nadljudske sposobnosti, iako je samo šampion jedne primitivne demagogije“.

Uvek nadahnut, naročito kad sipa uvrede, Dragoslav Bokan je verno opisao Vučića u govoru na slavi pokreta Obraz.

– Vučić je izdajnik, a izdajnik je nešto najstrašnije, gore od vampira, gore od mrtvaca, gore od lešine! To je zombi koji truli! Strašno je gledati u izdajnika. Sramota je onoga ko gleda u izdajnika, što izdajnik postoji i u njegovo ime govori – tvrdio je Bokan, koga je Vučić nedavno nagradio funkcijom predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta.

Koliko god bio intelektualno ograničen, vođa krda korumpiranih policajaca, tužilaca, sudija, novinara, bivših i budućih robijaša, zna da na njih ne može da računa. Vučić je vladao sam; sam će da čami u ćeliji.

Izvor: ma

Oznake: Aleksandar Vučić, mafija, policija