Ne postoji primer da je neki svetski diktator imao ideju planskog uništavanja jednog čitavog narod u državi kojom suvereno vlada, a da sa druge strane planira da naseli umesto njih jedan drugi narod. Takvo nešto postoji samo u predstavi „Kralj Ibi“ po delu francuskog komediografa Alfreda Žarija. „Šta će mi ovakav narod, naći ću drugi narod!“ vikao je njegov Kralj Ibi. Srpski diktator Aleksandar Vučić nije literarni klovn, nego bolesna osoba koja je ovaj mračni naum pokušala da sprovede u delo. U nekoj meri mu je uspelo. A, šta je zaista planirao do kraja, saznaće se ubrzo nakon njegovog konačnog pada u bukagije koje ga čekaju….

Negativan prirodni priraštaj, masovno iseljavanje mladih i ubrzano starenje stanovništva česte su teme u Srbiji koja je za poslednjih deset godina ostala bez skoro 700.000 ljudi. Ovakvi podaci su odavno doveli građane, čitavo srpsko društvo na ulice sa željom da pronađu izlaz iz diktature, da dočekaju slobodu i vrate u život zarobljenu državu, jer bez sistemskih mera koje su hitne, posledice mogu biti dugoročne i nepovratne.

Za mnogo šta, one su već nepovratne. Jer, Srbija samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja izgubi između 38.000 i 40.000 stanovnika godišnje.

Takozvani apsolutni broj umrlih je blizu 100.000, dok se sa druge strane u proseku godišnje rodi tek oko 60.000 dece. Kada se na to dodaju i migraciona kretanja, ovaj ogromni godišnji gubitak stanovništva je mešu najvećim u Evropi. Granice za rađanje prve dece pomerene su kod porodilja do njihovih 30 godina života…U međuvremenu, Zavod za statistiku sproveo je istraživanje o broju stranih državljana u Srbiji i njihovoj demografskoj strukturi, kao i zemljama iz kojih dolaze.

Istraživanje je pokazalo da je broj stranaca koji su imigrirali u Srbiju od 2012. do 2023. veći oko 9,5 puta u odnosu na deceniju ranije. Skoro 66 odsto stranaca koji su imigrirali u Srbiju 2023. godine su muškarci, dok 34 odsto čine žene, i to sve u takozvanom reproduktivnom dobu. Prosečna starost kineskog državljanina u Srbiji je 34 godine, dok je prosečna starost turskog državljanina 35 godina i to su uglavnom muškarci.

Prosečna starost Srba i manjinskih naroda u Srbiji, veća je za 15 godina! Prema zamisli Aleksandra Vučića, proto-zlotvora ovih vremena, stranci u Srbiji dolaze trajno, uglavnom. Diktator to ne može da predvidi precizno, ali je zamisao da ih masovno naseljava i da budu u najvitalnijim godinama života. Prosečna starost građana Srbije (Srba i manjinskih zejednica), odavno je prešla granicu od 45 godina, što govori o ubrzanom starenju domaćeg stanovništva. Ali, sa druge strane, umesto podsticaja preostaloj omladini u Srbiji, diktator im nudi rat, istrebljenje i robiju. To se već godinu dana čuje u svakoim njegovom nastupu. Njegovi najveći neprijatelji su srpska mladost i nova energija…Ali, njegoiv podli plan o masovnom naseljavanju stranaca i progonu domaćeg stanovništva, sve više liči na progon Jevreja u Nemačlkoj tridesetih godinsa Dvadesetog veka.

Svaki deseti stranac u Srbiji, uglavnom iz arapskih država (Sirije, Palestine, Avganistana, Irana, Iraka…) koji se ovde našao ilegalno do 2023. godine je mlađi od 15 godina i najviše ih je ušlo u Beogradski region. Više od polovine tada useljenih bez dokumenata, ostalo je da živi u Srbiji, jer je u međuvremenu Evropska unija postigla dogovor sa srpskim diktatorom da plate njegovom režimu milionske subvencije, a da ih on zadrži da ne idu „severnije od Dunava“. I, to se, naravno, desilo.

Od 2023. godine, prema zvaničnim podacima 88% stranaca u Srbiji nalazi se u u takozvanom radnom kontingentu. Takođe, polovina od tog procenta radi u Beogradu, uglavnom u javnim preduzećima, sa punim radnim vremenom i statusom koji im omogućava život kao i drugim građanima Srbije, sa svim pravima osim biračkog. Jedan primer posebno intrigira javnost u Srbiji: prema zvaničnoj statistici, broj turskih državljana koji su se doselili od 2022 do 2025 godine, veći je za 150 % u odnosu na 2012. godinu kad je radikalsko-naprednjačka mafija preuzela svu vlast u Srbiji! Ti turski državljani koji su se doselili u Srbiju (većina sa idejom trajnog nastanjenja), pretežno su muškarci: ima ih 94,7%, dok žena ima tek 5,3%. Zanimljivo, ali je 2023. godini zabeležen podatak da je skoro 23% od ukupnog broja turskih državljana imigriralo u dve opštine-Zemun i Sremsku Mitrovicu.

Procenjen broj stanovnika u Srbiji na dan 1. januara 2025. godine iznosio je 6.567.783, očekivano trajanje života je u daljem padu, a prosečna starost stanovništva se progresivno povećava. Podatke o tome objavio je Republički zavod za statistiku, ali se oni ne slažu sa podacima Ujedinjenih nacija (UN), gde se kaže da je stanje u Srbiji znatno gore, što se tiče godina života, zdravlja i sl.

Takođe, prema novijih istraživanju stručnih službi UN (iz 2024), i prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, Srbiju svake godine napusti oko 51.000 ljudi. Ako se tome doda godišnji broj umrlih prorodnom smrću ili od teških bolesti, Srbija gubi oko 100.000 stanovnika godišnje. Za 13 godina diktature naprednjačlke mafije, iz Srbije je trajno „nestalo“ oko milion stanovnika, slikovitije rečeno, čitav Novi Sad i Niš (zajedno). Čak 49 odsto ispitanika tokom trajanja dvogodišnje ankete ove organizacije u Srbiji, izjavilo je da bi odmah napustilo Srbiju kad bi imalo priliku, ili se sprema da je napusti „stvarajući sebi priliku“. Iz podataka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, vide se i crne perspektive: ovim tempom, u narednih 20 godina, nestaće jedna trećina današnjeg življa, a sa njima i njihova naselja, opštine, sela, pa i neki gradovi.

Čak je i Beograd, kao ekonomski, politički i kulturni centar Srbije i regiona, koji je decenijama bio izložen masovnom doseljavanju, doživeo pad populacije, pa je tako Opština Stari Grad ostala bez četvrtine stanovništva između dva popisa. Opština Čukarica doživela je od svih beogradskih opština najveći pad stanovništva.

Ali, što je pad domaćeg stanovništva veći, beleži se sve masovnije useljavanje stranaca, ne samo u Beogradu nego i širom Srbije.

„Mi imamo nedostatak radne snage, iako i dalje formalno imamo 8,9 ili 9 odsto stopu nezaposlenosti, ali moraćemo da uvozimo radnu snagu iz svih delova sveta što je više moguće u narednom periodu, ukoliko želimo da stopom rasta čuvamo našu ekonomsku perspektivu i da brže napredujemo“, rekao je srpski diktator javno, na Samitu lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije u Kotoru 16. maja prošle 2024. godine.

Politika „čišćenja Srbije“ od njenog najboljeg i najkvalitetnijeg stanovništva, nikako nije mogla biti slučajna: 13 godina duga diktatura ovog bolesnog tiranina, pokazala je njegovu patološku mržnju i porema ovoj staroj evropskoj državi i prema domaćem, starosedelačkom stanovništvu i njegovom nasleđu i kulturi.

Naravno, Zlotvor se pobrinuo da uvede nova pravila u Srbiji, pa je lično bio i nicijator novog Zakona o strancima kojim je predviđeno da će postojati jedinstvena dozvola za privremeni boravak i radnu dozvolu a koja će se izdavati svim strancima kojima bude odobren privremeni boravak po osnovu zapošljavanja kojim je omogućeno pravo na rad i bez radne dozvole!

Tim novim Zakonom o strancima predviđeno je da stranci kojima je odobren privremeni boravak po drugim osnovama kao što su posedovanje nepokretnosti ili spajanje porodice, i pravo na rad bez apliciranja za posebnu radnu dozvolu, što nigde u savremenoj Evropi nije praksa na takav način. Tu je ubačeno i pravo na promenu imena ili prezimena stranaca (ne samo udajom ili u „gej slučaju“ sklapanjem „partnerstva“).

Naime, novi Zakon o strancima predviđa da ukoliko stranac ima odobreni privremeni boravak u Srbiji može da promeni i ime i prezime u toku odobrenog boravka u Srbiji!

U duhu onoga što je godinama unazad propovedao Aleksandar Vučić, (naravno, na štetu Srbije), govorila je prošle 2024. godine i šefica odseka za demografiju i statistiku zdravstva RZS Gordana Bjelobrk, koja je tom prilikom konstatovala opšte poznatu činjenicu da državljani Rusije, Kine, Turske i Indije čine skoro 90 odsto odsto stranaca koji su ušli u Srbiju u prethodnoj, 2023. godini. Ali, onda je i pobednički zaključila: „Najveći broj stranaca koji se trenutno nalazi u Srbiji je u starosnom intervalu od 30 do 34 godine i od 35 do 39, što je jako dobra starosna struktura stranaca u odnosu na naš broj stanovnika. To je pozitivan signal koji ćemo mi ispratiti i videti koje benefite mi kao država možemo da izvučemo iz ovoga“…

Sramotno, te „benefite“ Srbija danas vidi na svakom koraku. Recimo, u slučaju javnog saobraćajnog preduzeća u Beogradu (GSP), za volanima gradskih autobusa sede useljenici iz Azije, koji ne poznaju ni grad ni jezik ni kulturu, doik im je vozačka sposobnost u odnosu na domaće vozače daleko ispod osnovnih kriterijuma pa je pravo čudo da se usled brojnih incidenata još nije desila neka veća tragedija.

A, u građevinskom sektoru, doslovno su većinski radnici stranci, sa ili bez osnovnih zanatskih veština. To su tek neki od skandaloznih primera.

Ipak, ništa tako jasno o zločinačkom karakteru srpskog diktatora ne govori kao njegov plan da „počisti“ srpska sela od starosedelaca i masovno naseli strance, dajući im podsticaje, deleći im kuće i čitava sela, imovinu koja nema naslednika…Da bi to prošlo kako je zamislio, morao je da sprovede akciju osiromašenja poljoprivrednika i sistemstskog gašenje seoskih gazdinstava, što mu je u najvećoj meri pošlo za rukom. Jer, njegov prioritet su Arapi, Turci, a iza njih pod drugim imenima i firmama bogati Albanci, koji su pokupovali na taj način pola sela u opštini Kuršumlija, i dobar deo šume na jugoistoku Kopaonika.

Jasno je da su posle sedam decenija zanemarivanja, srpska sela danas u fazi potpunog nestajanja. Vučićev plan da naseljava strance u seoskim područjima i podrži ih nizom mera – od podsticaja za kupovinu kuća, pokretanje posla, mehanizaciju i stoku, preko ulaganja u zadrugarstvo, još nije blizu ostvarenju kako je zamislio, ali i dsalje nudi zemljište bez naknade na korišćenje i prazne kuće. U tom smislu mu je sve do opre godinu dana išlo kako je zamislio. Ipak, jedan raniji podatak da u Srbiji od oko 5000 sela nestaje svako četvrto i da 50.000 kuća nema vlasnike, a u 150.000 njih niko ne živi, bila je glavni pokretač njegovih okupaorskih planova.

Prema najnovijim statistikama (za 2025), u selima Srbije napušteno je čak 200.000 kuća sa okućnicom, a koja su na raspolaganju poljoprivrednicima i mladima koji žele da ostanu i žive na selu, dok je od oko 4.700 sela koja u Srbiji postoje, gotovo četvrtina u fazi nestajanja, kazuju podaci…

Ona ruralna mesta koja i imaju nešto živih ljudi ne mogu se time i pohvaliti, jer je broj stanovnika mizeran i iznosi uglavnom manje od 50 ljudi, dok je mnogo i onih mesta gde je preostao samo jedan stanovnik.prosečna starost seoskih žitelja više od 70 godina, što ukazuje na nedostatak omladine i nemogućnosti nastavka života u tim mestima.

Legendarni režimski prevarant, nekadašnji „ministar za selo“, Milan Krkobabić, pre samo četiri godine govorio je „iz Vučićevog trbuha“, kako „…Srbija konačno kreće u odlučnu bitku naseljavanja praznih seoskih kuća. Želimo da pravcu jug – sever lagano ali sigurno promenimo smer, da ljudi ne odlaze, već ostaju i vraćaju se na selo. Želimo da u tim kućama svoj krov nad glavom nađu mladi ljudi koji se bave poljoprivredom i koji žive u zajedničkim domaćinstvima, ali i neki mladi ljudi koji žele da svoj podstanarski il otežani životni problem u prigradskim ili gradskim naseljima zamene sopstvenom kućom i okućnicom…“

U međuvremenu, stranci su počeli, uz podršku Vučićevog kriminalnog režima, da zaposedaju i seoska imanja i kuće u Srbiji. Lično je više puta najavio „mere za podsticanje njihovog dolaska u srpska sela, pa čak i podršku za „pčopulacionu politiku“, sa ciljem da ih dalje naseljava u opštinama u kojima je natalitet u opadanju (govorio je „Na tome će zajedno raditi ministarstva zadužena za zdravlje, socijalnu politiku, obrazovanje, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i predstavnici SANU“).

Arapskim, turskim, ruskim i drugim doseljenicima nude se kuće i imanja za 2.000 do 4000 evra na jugoistoku Srbije, ili za 20.000 u Bačkoj (koliko ih plaćaju i drugi kupci iz inostranstva), slika su i prilika pre svega demografske situacije u Srbiji, odnosno odumiranja srpskog sela. Na istoku Srbije, pored Bugara, Turaka i nekih mladih porodica sa juga Francuske (uglavnom araposkog porekla) još od 2022. godine su zbog bagatelnih cena i netaknute prirode počeli da opsedaju Aleksinac i okolne opštine. Tako je u selu Trnjanu je kuću, plac i 2,5 hektara zemlje za manje od 20.000 evra kupila četrdesetpetogodišnja Italijanka da bi, kako je rekla, živela u miru, tišini i čistoj, nezagađenoj prirodi. Ima u tom kraju i Rusa, Francuza, Nemaca.

Te godine je samo kod jedne agencije za prodaju nekretnina u ponudi bilo oko 50 kompletnih seoskih domaćinstava po više nego niskim cenama između 2.000 i 5.000 evra. Samo prošle godine se u u okolinu Kraljeva i Kruševca doselilo 37 stranih porodica. U selima posebno tog kraja, iz kojih su Srbi godinama bežali, prema podacima Udruženja rusko-srpske ekonomske saradnje, pre godinu dana bilo je ukupno 82 strane porodice. Najveće iznenađenje je ipak bio dolazak Arapa i to u Bačku. Tada se saznalo da su i u prosperitetnoj Vojvodini na prodaju pusti salaši, kuće i okućnice, a da se prebogati Arapi ozbiljno interesuju za takve nekretnine.

Do septembra pre dve godine, državljani Emirata kupili su na desetine domaćinstava u okolini Apatina i Sombora. Agencija koja im je prodala kuće, javno je saopštila da „oni dođu na mesec-dva i uživaju u sopstvenom zelenom travnjaku i voćnjaku koji mogu da kupe za relativno mali novac“, a da se mladi članovi njihovih porodica spremaju za masovniji (i trajni) dolazak u Srbiju.

Zašto i ne bi kad im je zločinački režim to omogućio, planskim siromašenjem sela, i proterivanjem lokalnog stanovništva. Ako mogu da kupe staru kuću sa velim imanjem za samo 2.000 evra na jugoistoku Srbije, ili za 20.000 u Bačkoj (koliko ih plaćaju i drugi kupci iz inostranstva), onda je budućnost demografske situacije u Srbiji crnja nego što izgleda.

Jer, između dva popisa, seosko stanovništvo se smanjilo za oko 311.000 ljudi. 2023. godine, prvi put se broj stanovnika srpskih sela pao na „biološki minimum“.

Ako je strancima u Srbiji sve „potaman“ i ako im je ovaj režim majka a domaćim Srbima „maćeha“, onda ovaj narod nema više šta da izgubi posim svoga obraza, dostojanstva i časti. To se u istoriji Srbije nije nikada prodavalo. A, mafijaški režim Aleksandra Vučića, insistira na ponižavanju naroda koji je opstajavao vekovima upravo zahvaljujući veri u sebe i u nebesku pravdu.

Strancima se poslednjih dve godine nudi još 4.600 sela, dakle, svako četvrto, koja su na putu nestajanja za najviše četiri godine. U oko 1000 preostalih sela ima jedva preko 50 stanovnika. A, po svemu sudeći, napuštenih kuća će biti još.

Prema najnovijim rezultatima istraživanja Crvenog krsta Srbije u Srbiji oko 60 odsto stanovništva živi u gradovima. Ta brojka će se uvećavati i to u skladu sa procenom da će u svetu do 2050. godine dve trećine onih koji „prežive“, vegetirati na gradskom betonu. Na selima su ostala samo staračka domaćinstva, u 63 odsto staračkih seoskih domaćinstava nema mlađih od 65 godina. Prosek godina starijeg stanovništva je 74,6 godina, pri čemu je 10 odsto starijih od 85 godina.

Ta crna slika srpskog sela je, manje-više, dobro poznata. Jedna sramotna i kompromitovana institucija, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), odnosno njen Odbor za selo, priča besramne i cinične bajke o povratku zadrugarstva, dok se poljoprivrednici masovno pojavljuju na svim protestima protiv jednog razbojničkog režima, jer im je oduzeto svako pravo na život i rad, izloženi su represivnim merama, a uskraćene su im i bilo kakve subvencije, jer je pljačka građana ove zemlje prioritet, a uvoz hrane jedan od glavnih generatora specijalnog rata koji diktator vodi protiv njih.

Srpski seljaci, poljoprivrednici, jedino udruženi mogu da opstanu, da pruže masovsan otpor i sruše bandu i diktatora i stvore sebi i svojim naslednicima bolje uslove za život, u suprotnoim, Srbija može da ugasi svetlo i pristen na nestanak. Jedan od važnih podataka objavljivanih u ovom magazinu, govori da se od 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, od čega je obradivo 4,2 miliona hektara, koristi jedva 3 miliona hektara. Dakle, blizu milion hektara je neobrađeno, u parlogu.

I to je AV režim planirao da ustupi strancima, ne samo arapskoh „Al Dahri“ koja je doslovno „zinula“ na Vojvodinu, nego i gigantskim kineskim kompanijama.

Patološki, bolesni lažov, kakav zapravo jeste, Aleksandar Vučić je napadajući sve i svakoga u Srbiji, na dan 10. decembra prošle 2024. godine „podigao svoj glas“ i rekao da on neće klečati pred strancima i slično, a onda nastavio da histeriše: „…Nećemo služiti nikome. Ako mislite da sam Assad, nisam. Živ sam, ceo život živim ovde i ostaću ovde. Ovde mi je mesto gde ću i da završim. Služiću samo mom narodu i svim građanima Srbije. Nikada strancima. Nadam se da ste me dobro razumeli. Nikada Srbiju pobediti nećete…Pritisnuti smo s različitih strana, kada svim hibridnim sredstvima i napadima pokušavaju da sruše Srbiju. Oni koji misle da će da sruše Srbiju, želim da kažem da kad god misle da se može sakriti koliko mrze ovu zemlju, otkrićemo detalje koliko je novca plaćeno za rušenje Srbije, koliko je plaćeno da Srbija ne bude slobodna i nezavisna, već da mora da sluša nekoga drugog“…

Stvari su se u međuvremenu promenile. Diktator je uspeo da izoluje Srbiji i da se zavadi i sa Istokom i sa Zapadom. Strancima koje je doveo u Srbiju, i takvo nešto odgovara, jer su dobili i kuće i zemlju pa čak i zakon koji im nudi da budu „građani prvog reda“ dok Srbiju i njen narod čeka konačan obračun sa manijakom, i sve ono što sleduje nakon njegovog prvođenja „poznaniju prava“.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, Nikola Vlahović, Srbija, stranci