Прочитај ми чланакУ данашњем гостовању у Информеру Александар Вучић је као главну мету напада изабрао независног истраживачког новинара из Загреба, Домагоја Стефана Маргетића, човека који последњих месеци разобличава везе режима са тајкунима и нафтним токовима у региону, све до сизношења доказа везано за сафари на људе и Вучићеву умешаност у исте, према тврдњама Домагоја.
Али, уместо да одговори на оптужбе које му се стављају на терет, Вучић је прибегао најнижој могућој реторици, називајући Маргетића усташом, омаловажавајући га да је „небитан лик“ и тврдећи да га Хрвати наводно не потписују као новинара већ као „активисту“. Намеће се логично питање, свакоме коима логичко размишљање, ако је господин Маргетић толико небитан лик, зашто мује председник Србије посветио 20 минута свог излагања на Информеру?
Уместо аргумената, добили смо још један монолог из категорије „сви су против мене“
Оптужбе за „шолаковог човека“, нови спин старог репертоара. Посебно је занимљиво да је Вучић у својој тиради доспео дотле да Маргетића оптужи да „ради за Шолака“.
Смешно, јер управо Маргетић није гост у Шолаковим медијима, већ се појављује на независним платформама, укључујући Србин инфо, који Вучић, иако добро зна да постоји, није поменуо ни једном једином речју.
Зато што је удобније све који га критикују стрпати у једну кесу и залепити етикету, него признати да постоји независан медијски простор који режим нити било ко не контролише.
Пушка или статив, шта заправо видимо на снимку.
Тема која је покренула лавину је чувени снимак због којег је Маргетић поднео тужбу против Вучића у Милану. Док војни стручњаци тврде да се на снимку види пушка коју носи Вучић, он данас тврди да то „није пушка него статив за камеру“
Наравно, без иједног доказа.
Наравно, без одговарајуће документације.
Наравно, са осмехом саможртве.
И опет напад, а без одговорности
Када аргумената нема, креће хистерија.
Оно што је најупечатљивије у данашњем наступу није само садржај већ тон.
Уместо државника, гледали смо човека који вређа, понавља етикете, изврће чињенице и по ко зна који пут покушава да представи себе као жртву невидљивог светског и домаћег завереништва.
Када новинарски доказани истраживач постави незгодна питања о нафти, парама, оружју и међународним пословима, добије титулу „усташе“ и ,,небитног лика“.
Када поднесе тужбу на међународном суду, добије етикету „шолаковог плаћеника“.
Када објави чињенице , покуша се дискредитација у директном преносу на режимском медију.
Ко је у ствари наш председник?
