Прочитај ми чланак
(Новости)
Аko се српско и руско руководство ове јесени договоре о условима кредита за куповину апарата „МиГ-29М2“ и ракетних ПВО-система С-300, Србија ће у ближој будућности добити „невидљиви“ вишефункционални борбени авион.
„Мигови“ о којима се преговара су направљени од композитних материјала и прекривени су слојем који их чини теже приметним за противничке радаре. Колико ће српски пилоти чекати на њих, зависи од тога када ће бити договорен кредит и када ће „МиГ“ добити аванс.
Генерални директор руске корпорације за производњу авиона „МиГ“ Сергеј Сергејевич Коротков (54), комуникативан руски руководилац новог покољења, у ексклузивном интервјуу нашем дописнику из Москве одговорио је на питања која сигурно интересују све који прате преговоре и настојања руководства Србије да модернизује војно ваздухопловство.
* Српски пилоти који су имали прилике да се упознају са „МиГ-29М2“ на митингу у Батајници не штеде комплименте. Које су по вашем мишљењу предности „мига-29М2“ у односу на конкуренте?
– За време боравка на прослави и митингу у Батајници уверили смо се да ваши пилоти добро знају МиГ-ове авионе. У Србији експлоатишу авионе „МиГ-29“ који су купљени још у време СССР-а. Зато нам је пријатно што ваши пилоти хвале „миг-29М2“, који је сасвим нов и модеран авион. У Батајници су српски пилоти могли да виде како изгледа кабина нашег авиона, како он лети и колико је он побољшан. Осим што је знатно јефтинији, наш авион у односу на конкуренте има неколико предности. Пре свега, то је модеран вишенаменски авион на који ће се врло брзо привикнути српски пилоти, јер су летели на старим „миговима 29“.
Није потребна дугачка обука, већ само подизање квалификације. Пилоте, дакле, не треба обучавати да лете на том типу авиона, већ само да користе уређаје и технику коју стари авиони нису имали. Стари модел „миг-29“ је био пресретач са задатком да брани одређени простор. Нови може да обавља и друге задатке на фронту, јер је наоружан високопрецизним оружјем. „МиГ-29М2“ може успешно да гађа не само противнике у ваздуху, већ циљеве на земљи и води. Предност нашег авиона је и то што је пројектован за тврђа слетања на палубу, па му конструкција омогућава да може да слеће и полеће са аеродрома који имају краћу писту или нису баш погодни за слетање. Може да полети или да слети и на асфалтни пут. Осим тога, може да лети у свим временским условима.
* Код вашег авиона постоји могућност да има једног или два пилота?
– „МиГ-29М2“ може да буде једносед или двосед. Ако је кабина за једног пилота, може се ставити допунски резервоар за гориво. Ако су два пилота, други може да буде инструктор или оператор. Тај авион користиће се у густо насељеном делу Европе и други пилот може да одређује који је циљ прави, а који лажни, или коју врсту наоружања треба применити. Нама искуство говори да смо правилно поступили кад смо направили двосед. Предност „МиГа 29М2“ је и у експлоатацији. Направили смо једну основну платформу за три авиона – за „МиГ-29М2“, затим за „МиГ-29К“, који слеће и полеће са носача авиона, и за „МиГ-35“. Аутоматика помаже пилоту да се брзо припреми за ново полетање, упозорава га има ли неисправности и може ли такав да још једном лети.
* „МиГ-29М2“ може да користи и западно наоружање?
– Предност овог авиона је што може да носи и руско и инострано оружје. „МиГ-29М2“ има отворену архитектуру и данас-сутра на њега може да се инсталира и модерније наоружање. Ако купац жели, можемо да му омогућимо да користи западно оружје. Такво искуство већ имамо. Све су то елементи који наш авион чине конкурентним на тржишту. Упућени у цене знају да је „МиГ-29М2“ знатно јефтинији од конкурената са Запада, „рафала“, „еурофајтера“, као и од америчких авиона. Цена авиона зависи од тога како ће он бити комплетиран.
* За време и после рата у Либији и Ираку ваши конкуренти су говорили да су се руски авиони показали слабијим?
– Неспорно је да се против руске војне технике у западним медијима води пропагандно-маркетиншки рат. То се види и из новинских текстова о последњем рату у Либији, а пре тога у Ираку. Ако су руски авиони, и то они старије генерације, толико слаби, зашто су на Западу формирали тако моћне вишенационалне авио-групе? Зар то не говори да су се ипак нечега плашили? Либија је имала застареле авионе и многи су били неисправни, а против њих су ратовали авиони земаља НАТО четврте генерације, дакле модернизовани.
Исти случај је био и са Ираком. Половина ирачких авиона није била спремна за ратовање, јер је та земља била двадесетак година под ембаргом и није могла да купује резервне делове. Против њих у Ираку је ратовало око 1.000 авиона из НАТО земаља, а имали су подршку око 900 крстарећих ракета са мора.
* У чему је разлика између „МиГ-29М2“ и „МиГ-35“, који је ваш најновији модел?
– То је исти авион. „МиГ-35“ је назив за домаћег купца, руску армију, а „МиГ-29М2“ је извозна варијанта. По експлоатацији и архитектури авиона и кабине, то су исти авиони. И цена сата летења је иста. Разликују се један од другога по томе шта конкретно тражи земља које наручује авионе. Примера ради, Словачка је тражила да њихови авиони имају систем веза које користе чланице НАТО.
* У вашим рекламним информацијама се „МиГ-29“ представља као авион који је толико унапређен да је скоро у категорији пете генерације. Због чега га зовете „четири-плус-плус“?
– У свету не постоји заједнички став шта је то авион пете генерације, али зна се које би карактеристике требало да има. Примера ради, једна од њих је да буде слабо приметан противничким радарима. МиГ серијски прави такве авионе. Можемо да се похвалимо да имамо своје фабрике композитних материјала, па можемо серијски да производимо авионе које противнички радари теже виде. Они су покривени специјалним слојем да их радар теже примети. Друга карактеристика авиона најновије генерације је да у кабини пилот добија максималну информацију, не само о лету, већ и који му је опаснији противник. Због свега тога, као и због чињенице да је „МиГ-29М2“ наоружан високопрецизним оружјем, он и јесте авион генерације „четири-плус-плус“. Наши конструктори су били далековидини и предвидели су шта би то требало да се угради у авион да би био конкурентан с онима из најновије генерације.
* Колико земаља на свету сада користи МиГ-ове?
– На „МиГ-29“ лете пилоти из 29 земаља. Имају га чак и Американци, који га користе за обуку својих пилота.
* Ако се потпише уговор о куповини, колико ће српски пилоти чекати на испоруку?
– Све зависи од тога кад ће бити потписан уговор и уплаћен аванс. Своје обавезе испуњавамо у року од годину и по до две. Сви наши авиони се праве само по наруџбини. Радује нас што је порастао интерес за наше авионе, јер смо последњих петнаестак година углавном радили за наручиоце из иностранства. Сада се ситуација мења, јер је Министарство одбране Русије наручило велики број наших авиона. Потписали смо још два уговора за прављење авиона за палубну авијацију. Више нам није проблем да обезбедимо посао како би производња текла нормално.
* После посете Ремонтном заводу у Батајници, ваши сарадници су хвалили српске стручњаке за ремонт и одржавање авиона?
– Ваша земља има добар географски положај, па би због близине многи могли да долазе код вас у Батајницу да ремонтују своје „мигове“. Ако услуга буде добра, јавиће се они који то желе. Ми бисмо преузели обавезу да пребацимо авионе до Батајнице, а, ако треба, послали бисмо као помоћ своје инжењере. Такве авионе има Алжир, и још неке земље из арапског света. Кад престане рат и Сирија би могла да ремонтује авионе код вас. Ми бисмо предложили и Куби да ремонтује „мигове“ у Батајници.
