Синиша Спасић из Прилужја, кога су шиптарски терористи ухапсили на административном прелазу Мердаре, данас је насилно доведен у такозвани Основни суд у Приштини. Тзв. тужилаштво тражи 30 дана притвора, без икаквог доказа и без правде.
Слике које гледамо постале су свакодневица: мајке и супруге како дозивају своје синове и мужеве, људе који су криви само зато што су Срби, док их припадници злочиначких формација вуку везане као најгоре криминалце. Тај призор није само породична трагедија — то је национална рана.
Док „међународна заједница“ ћути, а Београд се прави глув, Срби са Косова и Метохије живе под непрестаним терором. Хапшења, претреси, малтретирања — све у режији оних који би да затру и последњи траг српског народа јужно од Ибра.
Али сви знају: сваки нови притвор, свака суза мајке, сваки узвик супруге — јесте сведочанство да смо и даље ту, да опстајемо. Синиша Спасић није само један човек. Он је симбол свих наших који страдају јер нису хтели да се одрекну Косова, јер нису продали своју земљу и своје корене.






