Прочитај ми чланакИдејно решење за споменик страдалима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, представљено је јавности. Реч је о делу академског уметника Горана Чпајка и инжењера архитектуре Зорана Туцића. Они су добили прву награду од два милиона динара. Међутим, чини се да јавност није задовољна резултатима овог конкурса, па грађани углавном сматрају да масивна бетонска плоча није примерена за споменик у овом случају.
У образложењу за додељивање прве награде наводи се да је у питању „минималистичко решење са централним мотивом рада ‘масивна камена плоча’ која својом монументалношћу доминира простором“.
На друштвеним мрежама се могу пронађи бројне објаве на ову тему, као и коментари, те се углавном провлаче ставови да предлог за споменик жртвама надстрешнице пре изгледа као споменик самој надстрешници која је пала. Могу се наћи и коментари да је решење непримерено, те да чак и није време за причу о споменику док се не утврди ко је крив за пад надстрешнице и страдање 16 људи.
Сличног мишљења су и угледни Новосађани, саговорници Нова.рс. Они сматрају да је тешко пронаћи адекватне речи за овакав „степен цинизма и моралног суноврата“, те да је ово подсмевање самим жртвама пада саме настрешнице. Додају и да је решење које је представљено јавности врло хладно и без идеје, те да представља једну велику, масивну плочу која је поново подсетила на надстрешницу.
Професор др Војин Илић, професор са Факултета техничких наука у Новом Саду истиче да је непримерено да уопште актуелна власт предлаже било какав вид споменика посвећен жртвама пада настрешнице.
„Под број два, решење које је приказано као победничко решење изгледа као да је надстрешница која је пала на те жртве и то је подсмевање самим жртвама пада саме надстрешнице. И још једна битна ствар, мислим да је, колико се не варам, добитник награде за идејно решење један од потписника листе Александра Вучића из 2023. године“, рекао је он.
И заиста, име Горана Чпајка налази се на списку више од 2.000 истакнутих личности које су 2023. године подржале изборну листу „Александар Вучић-Србија не сме да стане“, а који је у целости објављен на порталу Данас.
Илић додаје да би сваки други предлог био бољи од актуелног. Сматра да се све ради без плана, без стила и са неком дозом подсмевања жртвама.
„Цела држава је буквално накарадна у последњих 12 година и више. Све што је направљено је без икаквог плана, без икаквог стила, те се види да је новац најбитнији овој власти. Значи само да се узму паре, да се оперу паре и то је то. Не могу другачије да објасним победничко решење везано за награду споменика“, рекао је професор Илић.
„Није увреда само за породице страдалих, већ за читаво друштво“
Др Бојан Пајтић, професор Правног факултета у Новом Саду, истиче да је тешко пронаћи адекватне речи за овакав степен цинизма и моралног суноврата, те оно чему данас сведочимо превазилази и најниже стандарде политичке одговорности у модерној Србији.
„Након трагедије у Новом Саду, у којој је због пада надстрешнице живот изгубило 16 људи, очекивало би се макар минимум пијетета, тишине и спремности да се утврди истина. Уместо тога, имамо власт која не само да избегава кривичну одговорност и активно опструише истрагу, већ себи даје за право да присваја тугу и бол породица страдалих“, рекао је Пајтић.
Он додаје да они који су директно или индиректно одговорни покушавају да подигну споменик сопственим жртвама, те да то није чин сећања – то је чин политичке манипулације.
„То није израз поштовања према настрадалима, већ покушај да се одговорност закопа у бетон и мермер, да се кривица замени симболиком, а истина заборавом. У свакој уређеној држави, после овакве трагедије, следили би оставке, независна истрага и јасна линија одговорности. Код нас, међутим, имамо систем у којем се власт понаша као да јој припада и правда и сећање, и где се трагедије користе као сценографија за сопствену политичку промоцију“, рекао је он.
Сматра да ово није само увреда за породице страдалих – то је увреда за читаво друштво.
„Јер друштво које пристане на овакву замену теза, пристаје и на то да истина више није важна, да правда није достижна и да одговорност не постоји. А то је пут који води у потпуну ерозију свих институција и вредности на којима би једна држава требало да почива“, истакао је Пајтић.
„Предлог за споменик врло хладан и без идеје“
Архитекта Ана Ферик Иванович истиче да је струка још приликом првог расписивања конкурса рекла да уопште није ни прави тренутак ни време да се размишља о било каквом споменику, докле год немамо решену ситуацију са тиме ко је одговоран, ко је крив, ко ће одговарати, док да почну неки процеси да се воде, да се види да се том предмету нешто ради.
„Колико видимо, починиоци су се некако сакрили, а сада се прича о неком споменику који би требао да показује и сву нашу тугу и саосећање и памћење на те жртве. Овај тренутак није ни прави, ни добар, ни примерен да би се могло сада добити неко право решење. Сам изглед споменика нимало није ничим специфичан, врло је једноставан. Приказује доста једну велику, масивну плочу која мене је поново подсетила на настрешницу која је пала, јер је велика – пет са пет метара ширине, значи 25 квадрата у основи и 1,30 м висине. То један масиван елемент стављен ту у простор без неке идеје о нечем инвентивном, о нечем саосећајном, о нечем што ће спомињати те жртве осим њихових имена“, рекла је саговорница Нова.рс.
Она сматра да је предлог за споменик врло хладан и без идеје, те додаје да би цео поступак одабира предлога за изглед спомениак требало другачије да изгледа.
„Првенствено би морало да се види ко су ти људи који ће поставити пројектни задатак, значи где се налази споменик, које су његове димензије, од којих материјала, да ли је са светлом, да ли је са неким другим елементима, да ли је провидан, да ли је од камена… Просто, то су неки елементи који морају да се поставе као критеријум за почетну тачк устварања неког дела, а такође морамо имати и стручни жири који ће исто тако пратити да ли су задовољени сви ти параметри који су тражени, а с друге стране да у том споменику пронађе једно место које ће и бити место сећања и место које ће се уклопити у цео амбијент“, рекла је она.
Ферик Иванович истиче да споменик ни на који начин не би требало да привлачи пажњу искључиво на на себе у односу на саму железничку станицу која ту и даље треба да буде доминантна и која би како наводи, требала да се врати у првобитно стање. Сматра да је јако мало радова стигло на овај конкурс.
„Стигло је осам радова и они су од тих осам изабрали три која ће бити награђена. Ми знамо када су тако неки конкурси, поготово кад је тако једна значајна тема, ту може да се добије неколико стотина решења и онда ви заиста можете између нечега да бирате и да кажете, ови су највише задовољили пројектни задатак, ови су нешто инвентивно осмислили, ово је једно заиста уметничко дело и наравно које ће бити у сагласности са породицама настрадалих“, навела је Ферик Иванович.
