Тада је бивши припадник такозване косовске полиције Александар Филиповић, који је напустио ту службу, упозорио:
„За Србе нема живота док су специјални ‘насилници’ на северу Косова. Север није такозвана држава Косово. Ту немамо ниједан елемент државности… Ако уклоне барикаде, Албанци ће нас ловити као зечеве.“
Вучић је, бусајући се у своја усташка прса, одговорио оштро и одлучно:
„Ајде пре него што заратујемо да пробамо да разговарамо. Нико Србе не може да лови као зечеве. Иако би то волели. Ако крену па ухвате једног од нас или двојицу као зечеве, нема више споразума. Извукли су и они лекцију. Ухапсите једног и интервенишемо. Ако ухапсите другог, онда знамо да није грешка па ћемо да реагујемо. Зечеви ће постати вукови.“
Прошле су године. Данас се на Косову и Метохији Срби хапсе и осуђују готово свакодневно. Јуче су тројица Срба из Банјске осуђена на доживотну робију и 30 година затвора – управо због догађаја у којима је, по сведочењима, учествовао и Милан Радоичић, блиски сарадник самог Вучића. И шта ради режим у Београду? Ћути. Не реагује. Не интервенише. Не постаје „вук“. Само издајнички ћути.
Не прође дан а да не стигне вест о новом хапшењу или претњи Србима на КиМ. Барикаде су давно уклоњене, „специјалци“ владају севером, а „лов на зечеве“ је постао свакодневица. Вучићева обећања из 2022. године показала су се као класична политичка превара: јаке речи пред камерама, а потпуна пасивност и издаја када дође време за дела.
Уместо да заштити свој народ, режим у Београду наставља да преговара, да признаје „елементе државности“ лажне творевине и да Србе са КиМ оставља на милост и немилост Албанцима. „Зечеви“ нису постали „вукови“. Постали су жртве издаје која долази из самог Београда.
Српски народ на Косову и Метохији и даље чека одговор на питање које је Вучић сам поставио 2022. године: „Шта ћемо ми да седимо и ћутимо?“ Одговор је, нажалост, јасан – седимо и ћутимо. И то је највећа издаја.
