Pročitaj mi članakDesetine hiljada učenika širom Nemačke očekuje se da će u petak bojkotovati nastavu i izaći na ulice u okviru velikog nacionalnog protesta protiv politike ponovnog naoružavanja zemlje. Organizatori tvrde da žele da spreče scenario u kojem bi mladi postali „topovsko meso“ državne politike i vojnih planova.
Iako su nastavnička udruženja i ministarstva obrazovanja upozorila da bi učenici koji demonstriraju tokom nastave mogli da budu kažnjeni, pa čak i izbačeni iz škole, organizatori veruju da će odziv biti najmanje jednak prethodnim protestima, na kojima je učestvovalo oko 50.000 ljudi.
„Vlada i industrija pripremaju se za rat, a od nas mladih očekuje se da budemo topovsko meso. Pritom nas niko ništa nije pitao“, rekao je za Gardijan Hanes Kramer, portparol pokreta „Školski štrajk protiv vojne obaveze“.
Sporna reforma vojne službe
Prema rečima organizatora, protesti su odgovor na promene koje je uvela vlada kancelara Fridriha Merca, uz obrazloženje da Nemačka mora da ojača svoju odbranu zbog rastuće pretnje iz Rusije nakon invazije na Ukrajinu.
Zakonom o modernizaciji vojne službe svim osamnaestogodišnjacima šalju se obavezni upitnici kako bi se procenila njihova spremnost i podobnost za služenje vojske. Od naredne godine planirani su i obavezni lekarski pregledi.
Zakon predviđa i da muškarci između 17 i 45 godina, makar formalno, neće moći da borave u inostranstvu duže od tri meseca bez dozvole oružanih snaga.
Iako zakon još ne uvodi obavezni vojni rok, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus poručio je da je i ta opcija „na stolu“ ukoliko se ne obezbedi dovoljan broj dobrovoljaca. Stručnjaci procenjuju da nemačka vojska u narednih deset godina mora da poveća broj profesionalnih vojnika za oko 80.000, kao i broj rezervista za dodatnih 140.000 ljudi.
„Ako želiš mir, pripremaj se za rat“
Treći školski bojkot u poslednjih pet meseci simbolično je zakazan na godišnjicu završetka Drugog svetskog rata i pobede nad nacističkom Nemačkom. Organizatori upozoravaju da bi ubrzano jačanje vojske moglo zemlju da odvede u novi period sukoba, piše Gardijan.
„Dan pobede u Evropi, 8. maja 1945. godine, bio je dan poraza nemačkog fašizma. Ovaj datum koristimo kako bismo podsetili na posledice rata i opasnosti nekontrolisane militarizacije“, rekao je Kramer, student pedagogije na Univerzitetu u Getingenu.
On tvrdi da se danas ogromna sredstva ulažu u vojsku i pripreme za moguće sukobe.
„Gotovo polovina saveznog budžeta odlazi na tenkove, bombe i infrastrukturu za ratne pripreme. Kao i nekada, najveću korist od toga imaju velike kompanije, fabrike oružja i banke. Plašimo se da iz istorije nismo ništa naučili“, rekao je on.
Nemačka vlada planira da do kraja decenije uloži čak 779 milijardi evra u odbranu, čime bi gotovo udvostručila vojnu potrošnju u odnosu na prethodnih pet godina. Time bi zemlja premašila NATO cilj izdvajanja od 3,5 odsto BDP-a za odbranu do 2030. godine.
Kancelar Merc poručio je da je snažna nemačka vojska ključ dugoročne bezbednosti Evrope i da saveznici očekuju od Berlina veću vojnu ulogu. Moto njegove vlade postala je poruka: „Ako želiš mir, pripremaj se za rat.“
Mladi: Novac za škole, ne za tenkove
Organizatori protesta, međutim, smatraju da bi upravo politika naoružavanja mogla dodatno da poveća opasnost od sukoba.
„Iako današnja Nemačka nije fašistička država, zabrinjava nas retorika o globalnoj moći i vojnom uticaju. Predstavljanje militarizacije kao odbrane veoma je opasno“, rekao je Kramer.
Na prethodnim protestima učenici su demonstrirali u oko 150 gradova širom zemlje, noseći transparente sa porukama poput: „Bogati žele rat, mladi žele budućnost“, „Umiranje nije u školskom rasporedu“ i „Obrazovanje umesto vojnih pregleda“.
Demonstranti su posebno ukazivali na veliki jaz između milijardi evra uloženih u vojsku i hronično lošeg stanja u obrazovnom sistemu. U mnogim školama nedostaju nastavnici, zgrade su zapuštene, a mladi se suočavaju i sa sve težom stambenom krizom.
„Zašto bih se borio za zemlju koja nije sposobna da se bori za nas mlade?“, pisalo je na jednom transparentu tokom protesta u Koblencu.
„Mladi osećaju da ih politika ignoriše“
Kramer kaže da je pokret nastao iz osećaja među mladima da im se uskraćuje pravo da sami odlučuju o svojoj budućnosti.
„Mladi već godinama prolaze kroz krize – od perioda pre pandemije, preko problema sa stanovanjem i obrazovanjem, do klimatskih promena. Sve to pokazuje da ih političari uglavnom ignorišu“, rekao je on.
Iako država za sada nikoga ne primorava da se prijavi za vojsku, Kramer veruje da bi se to uskoro moglo promeniti.
„Mislim da će u budućnosti biti veoma teško odbiti služenje vojske“, zaključio je on.
