Pročitaj mi članakTramp, od koga sam imao nade kao i desetine miliona Amerikanaca, ispostavlja se kao katastrofa za Ameriku i svet. Prošlog petka Tramp je najavio povećanje carine sa 15% na 25% na automobile i kamione iz EU, čime je prekršio dogovor koji je prošlog jula postigao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Trampovo opravdanje je da EU ne poštuje julski dogovor, ali ako je ponudio dokaze, oni nisu objavljeni u novinskim izveštajima koje sam video. Tramp je koristio carine kako bi iznudio ustupke po pitanjima koja nisu povezana ili kao kaznu. Možda je povećanje carine kazna za to što su neke članice EU odbile da dozvole korišćenje svog vazdušnog prostora za Trampov rat protiv Irana i za nedostatak evropske pomoći u održavanju otvorenog Ormuskog moreuza, kao da Evropa tu može nešto da učini.
A možda je Trampov cilj da ukrade poslove iz Nemačke i prebaci ih u SAD. Carina od 25% na automobile koje proizvode BMW, Mercedes i Porsche učiniće cenu nedostižnom za mnoge koji su navikli na ova skupa vozila. Pošto je američko tržište veliko za ove proizvođače, oni će biti u iskušenju da premeste proizvodnju u SAD kako bi izbegli carinu. Tako će nemački kapital biti korišćen za proizvodnju u SAD za američko tržište, zamenjujući nemačku radnu snagu američkom, baš kao što američka proizvodnja u Kini za američko tržište eliminiše američke poslove i povećava zaposlenost u Kini, dok se ofšorovana proizvodnja vraća u SAD da bi se prodavala.
Carine imaju legitimnu funkciju, a vlade će nametnuti ogromne troškove kako bi dobile njihove koristi. Morilova carina, koju su Republikanci usvojili 2. marta 1861, izbacila je jedanaest država iz Sjedinjenih Država. Jedanaest južnih država formiralo je novu zemlju – Konfederativne Države Amerike.
Južne države su se otcepile od SAD jer je trošak Morilove carine, osmišljene da zaštiti severnu industriju, pao na poljoprivredni Jug, koji nije imao koristi od carine. Republikanci i novoizabrani predsednik Linkoln pokušali su da umire Jug da ostane u SAD i da snosi trošak carine nudeći trajnu zaštitu za ropstvo.
Za Jug je carina bila važnije pitanje od ropstva, i Jug je odbio da plati cenu industrijskog razvoja Severa i, kao što su se prvobitni kolonisti otcepili od Velike Britanije, otcepio se od Sjedinjenih Država.
Linkoln je to nazvao pobunom, baš kao što je kralj Džordž III proglasio pobunu kolonista, i izvršio invaziju na Konfederaciju.
U pogledu izgubljenih života i razaranja, invazija Konfederacije od strane Sjedinjenih Država je najskuplji rat u američkoj istoriji. Rat SAD protiv Konfederativnih Država Amerike trajao je duže nego Drugi svetski rat.
Za Sever ropstvo nije bilo pitanje. Pitanje za Sever bio je industrijski razvoj. Britanija, kao prva koja je ovladala mehaničkom tehnologijom, imala je prednost. Sjedinjene Države nisu mogle da proizvode po britanskim troškovima i trebale su zaštitu carina da bi postale industrijska ekonomija. Carine su bile suštinske za Sever, ali je njihov trošak pao na Jug.
Tako je Morilova carina rezultirala onim što se lažno naziva „građanski rat“, ali je faktički bila invazija jedne zemlje na drugu, a ne borba za kontrolu nad vladom SAD u Vašingtonu.
Ne mogu da kažem koje bi ratove mogla da izazove nova Trampova carinska politika. Za Trampa carine su sredstvo za korist Amerike bez obzira na cenu za druge. Relevantno pitanje je: da li će Trampovo nametanje troškova drugima kroz carine, ekonomske sankcije i ratove proizvesti opoziciju koja može da izdrži pritisak Vašingtona? Da li Tramp ugrožava Ameriku pretnjama koje prevazilaze njene sposobnosti?
