Valjevo je poslednjih godina postalo neslavni šampion po zagađenosti vazduha u Srbiji. Građani ovog nekada zelenog grada, poznatog po čistoj prirodi i okolnim planinama, sada se svakodnevno bude uz alarmantne nivoe zagađenja. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine i globalnih platformi poput IQAir-a pokazuju da je kvalitet vazduha u Valjevu redovno u kategoriji „veoma nezdrav“ ili čak „opasan“.

Valjevo se guši: Kako smo postali jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji?

Valjevo je poslednjih godina postalo neslavni šampion po zagađenosti vazduha u Srbiji. Građani ovog nekada zelenog grada, poznatog po čistoj prirodi i okolnim planinama, sada se svakodnevno bude uz alarmantne nivoe zagađenja. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine i globalnih platformi poput IQAir-a pokazuju da je kvalitet vazduha u Valjevu redovno u kategoriji „veoma nezdrav“ ili čak „opasan“.

Zašto je Valjevo toliko zagađeno?

Glavni razlozi su loš kvalitet energenata koji se koriste za grejanje, zastarela industrija i geografski položaj grada. Najveći zagađivači su:

• Domaćinstva koja se greju na ugalj i drva – Veliki broj domaćinstava u Valjevu koristi čvrsta goriva niskog kvaliteta, poput lignita i mokrih drva, što drastično povećava koncentraciju štetnih čestica (PM2.5 i PM10).
• Industrija – Valjevo je dom nekoliko industrijskih postrojenja, a mnoge fabrike i dalje rade bez adekvatnih filtera.
• Saobraćaj – Sve veći broj automobila, uz činjenicu da mnogi koriste stara vozila sa lošim izduvnim gasovima, dodatno pogoršava situaciju.
• Kotlarnice javnih ustanova – Mnoge škole, vrtići i druge institucije koriste mazut i ugalj kao osnovni energent.
• Loša meteorološka situacija – Valjevo se nalazi u kotlini, što znači da se zagađenje duže zadržava u gradu, posebno tokom hladnih zimskih dana kada nema vetra.

Koliko je situacija ozbiljna?

Prema zvaničnim podacima, u Valjevu se u zimskim mesecima neretko beleže koncentracije PM2.5 čestica i do 300 µg/m³, što je čak šest puta više od dozvoljenog. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je više puta naglasila da dugotrajna izloženost ovom nivou zagađenja može dovesti do povećanog rizika od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, uključujući astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i rak pluća.

Istraživanja pokazuju da je smrtnost povezana sa bolestima srca i pluća u Valjevu iznad nacionalnog proseka, a broj dece sa respiratornim problemima svake godine raste.

Šta se preduzima?

Iako gradske vlasti tvrde da rade na rešavanju problema, konkretni koraci su spori i nedovoljni. Dosadašnje mere uključuju:

• Subvencije za zamenu kotlova u domaćinstvima – Ali, broj korisnika je još uvek mali, a neki građani nemaju sredstava ni za učešće u programima.
• Planovi za gasifikaciju – Iako postoje, sprovođenje je sporo, a mnogi građani se žale da su troškovi priključenja previsoki.
• Najave o „zelenim zonama“ i podsticajima za javni prevoz – Ali za sada, malo je toga realizovano.

S druge strane, aktivisti i građani organizuju proteste, zahtevajući brže i efikasnije mere, kao što su strože kontrole industrije, uvođenje većih subvencija za obnovljive izvore energije i gas, kao i zabrana korišćenja najlošijih vrsta uglja.

Zaključak: Hitna akcija je neophodna

Ako se nešto brzo ne promeni, Valjevo će i dalje biti jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, sa sve većim posledicama po zdravlje građana. Dok se svet okreće održivim rešenjima, mi još uvek guramo problem pod tepih. Pitanje je – koliko dugo možemo tako?

Izvor: Bi-bi-si, Srbin info

Oznake: valjevo, zagađenje