Pročitaj mi članakU trenutku kada se javnosti sve češće predstavljaju „digitalna unapređenja zdravstva“ kao bezuslovni napredak, u redakciju nam se javila grupa zabrinutih lekara koji upozoravaju na ozbiljne rizike po privatnost pacijenata, bezbednost podataka i sam odnos lekar–pacijent. Kako navode, iza uvođenja elektronskog zdravstvenog kartona u okviru Republičkog integrisanog zdravstvenog informacionog sistema kriju se mehanizmi masovne kontrole, centralizacije osetljivih medicinskih podataka i mogućnosti zloupotreba koje mogu imati trajne posledice po građane Srbije. Njihovo upozorenje prenosimo u celosti.
,,Poštovani pacijenti,
Ovo se tiče Vas i Vaše porodice. Imate obavezu i prema sebi i prema njima da se informišete o dole navedenom.
U skorije vreme planira se, a već se u praksi sprovode i određeni pritisci na lekare i zdravstvene ustanove vezano za uvođenje elektronskog zdravstvenog kartona (e-kartona) i njegovo obavezno funkcionisanje u okviru RIZIS-a (Republičkog integrisanog zdravstvenog informacionog sistema).
Ovaj sistem se javnosti predstavlja kao olakšanje za pacijente i lekare – pacijenti navodno više neće morati da nose medicinsku dokumentaciju od lekara do lekara, dok će lekari imati centralizovan uvid u zdravstvene podatke pacijenata, kao i nepredvidiv broj drugih lica koja će u sistemu rada neminovno ili po potrebi imati pristup (puštanje podataka u javnost, izmena podataka itd.). Spisak mogućih zloupotreba je veliki. Ne može se i ne treba pristajati na sve.
Međutim, važno je istaći sledeće:
RIZIS je zamišljen kao centralizovan sistem koji objedinjuje sve zdravstvene podatke o građanima, bez obzira na to da li pacijent želi da svi njegovi podaci budu dostupni svakom lekaru u sistemu.
To uključuje, između ostalog:
• kompletnu medicinsku dokumentaciju,
• dijagnoze i terapije,
• laboratorijske i druge nalaze,
• krvnu grupu,
• vakcinalni status,
• genetske i biološke podatke (uključujući DNK profile),
• kao i podatke o članovima porodice.
U slučaju neovlašćenog pristupa, curenja podataka ili hakerskog napada, ovakva količina osetljivih informacija može dovesti do ozbiljne kompromitacije privatnosti, bezbednosti i dostojanstva građana, sa posledicama koje mogu biti trajne i nepopravljive.
Zdravstveni podaci spadaju u najosetljiviju kategoriju ličnih podataka. Zato je od ključnog značaja da se javnost blagovremeno informiše, da postoji stvarna mogućnost izbora.
Ključno pitanje
Da li zdravstvena zaštita sme da bude uslovljena odricanjem od pune privatnosti zdravstvenih podataka?
Zašto je važno reagovati sada?
Ovakvi sistemi se često uvode postepeno, uz minimalnu javnu raspravu, a prostor za izbor i privatnost se vremenom sve više sužava. Postoji mogućnost da sutra budete uslovljeni, na primer, kreditom, nekim od Vaših podataka.
Zato je neophodno:
• da javnost bude informisana,
• da postoji pravo izbora,
• da se privatnost građana zaštiti pre nego što sistem postane obavezan.
Bitno je da znate da privatnost vaših poseta lekaru više ne postoji.
Ovo će znatno poremetiti i odnos lekar–pacijent, jer će pacijent da skriva od lekara podatke za koje ne želi da se uvedu u ovakav sistem. Ovo sa druge strane može da oteža postavljanje dijagnoze i niz drugih posledica.
Trenutno većina privatnih zdravstvenih ustanova ima programe u svom vlasništvu. Takvom sistemu ne može niko drugi da pristupi, niti može da se ograniči ili uslovi pristup od treće strane.
Sada se nameću programi koji ne bi bili vlasništvo zdravstvenih ustanova već treće strane, kojoj ustanove plaćaju mesečno za pristup izveštajima svojih pacijenata.
Ukoliko padne sistem ili se lekaru uskrati pristup od strane treće strane, lekar neće biti u mogućnosti da pregleda i leči pacijenta.
Ovakv sistem stvara uslove za tužbe protiv lekara, jer koriste programe koji ne štite u potpunosti ustavom zagarantovana prava na privatnost podataka. Pacijenti će tužiti i državu iz istog protivustavnog razloga. Sa druge strane, lekar će tužiti državu jer je primoran, odnosno uslovljen da koristi e-karton.
Pravo na zdravlje kao i pravo na privatnost su suštinska prava. Ne može se pravo na zdravstvenu zaštitu uslovljavati odricanjem od privatnosti ili uslovljavanjem zaposlenja, zdravstvenog osiguranja itd.
Ni lekar ni pacijent nemaju korist od ovakvog sistema, ali ima treća strana, koja pri tome nema nikakvu odgovornost (ali globalno skuplja podatke), što se zove asimetrija moći.
S obzirom na izneto, pacijent će početi da smanjuje broj informacija koje daje lekaru o svom stanju, da bi izbegao unošenje podataka u ovakav sistem, što će povećati mogućnost neadekvatnog lečenja, a time i mogućnost da lekar odgovara.
Dakle, treća strana drži i lekara i pacijenta pod kontrolom.
Izvestan broj zemalja je uveo ovaj sistem i pogledajte šta se sve dešava:
• u Francuskoj je hakovano više miliona zdravstvenih podataka,
• u Nemačkoj su takođe podaci hakovani,
• u Švedskoj je dokumentovan 1177 incidenata kada su snimljeni pozivi pacijenata bili dostupni na internetu,
• Irska 2021. – hakerski napad i kopiranje zdravstvenih podataka,
• u Finskoj je pao sistem pa lekari nisu mogli da pristupe kartonama pacijenata,
• Norveška – sankcije bolnici zbog prekomernog pristupa podacima,
• Australija – veliki proboj u sistemu My Health Record.
Pacijent mora da ima mogućnost izbora bez posledica.
Mora da postoji detaljan informativni upitnik u kojem pacijent tačno određuje svaki nivo pristupa i za svaki daje poseban pristanak.
Najvažnije je da pacijent ima pravo da bude potpuno van ovog sistema, a da mu se ne uskraćuju osnovna prava, uključujući pravo na zdravlje.
Pokušaće da vas ubede da su sistemi potpuno bezbedni.
Da bi lekar video podatke, oni moraju biti otključani i čitljivi. To znači da neko uvek ima pristup.
Ko ima pristup, može i da zloupotrebi.
Zapisi o pristupu mogu se obrisati.
Zato se curenja dešavaju stalno.
Ne postoji potpuno bezbedan centralni sistem. Postoji samo poverenje.
A zdravlje i privatnost ne smeju zavisiti od poverenja u nevidljive sisteme.“
