У тренутку када се јавности све чешће представљају „дигитална унапређења здравства“ као безусловни напредак, у редакцију нам се јавила група забринутих лекара који упозоравају на озбиљне ризике по приватност пацијената, безбедност података и сам однос лекар–пацијент. Како наводе, иза увођења електронског здравственог картона у оквиру Републичког интегрисаног здравственог информационог система крију се механизми масовне контроле, централизације осетљивих медицинских података и могућности злоупотреба које могу имати трајне последице по грађане Србије. Њихово упозорење преносимо у целости.

,,Поштовани пацијенти,

Ово се тиче Вас и Ваше породице. Имате обавезу и према себи и према њима да се информишете о доле наведеном.

У скорије време планира се, а већ се у пракси спроводе и одређени притисци на лекаре и здравствене установе везано за увођење електронског здравственог картона (е-картона) и његово обавезно функционисање у оквиру РИЗИС-а (Републичког интегрисаног здравственог информационог система).

Овај систем се јавности представља као олакшање за пацијенте и лекаре – пацијенти наводно више неће морати да носе медицинску документацију од лекара до лекара, док ће лекари имати централизован увид у здравствене податке пацијената, као и непредвидив број других лица која ће у систему рада неминовно или по потреби имати приступ (пуштање података у јавност, измена података итд.). Списак могућих злоупотреба је велики. Не може се и не треба пристајати на све.

Међутим, важно је истаћи следеће:

РИЗИС је замишљен као централизован систем који обједињује све здравствене податке о грађанима, без обзира на то да ли пацијент жели да сви његови подаци буду доступни сваком лекару у систему.

То укључује, између осталог:

• комплетну медицинску документацију,

• дијагнозе и терапије,

• лабораторијске и друге налазе,

• крвну групу,

• вакцинални статус,

• генетске и биолошке податке (укључујући ДНК профиле),

• као и податке о члановима породице.

У случају неовлашћеног приступа, цурења података или хакерског напада, оваква количина осетљивих информација може довести до озбиљне компромитације приватности, безбедности и достојанства грађана, са последицама које могу бити трајне и непоправљиве.

Здравствени подаци спадају у најосетљивију категорију личних података. Зато је од кључног значаја да се јавност благовремено информише, да постоји стварна могућност избора.

Кључно питање

Да ли здравствена заштита сме да буде условљена одрицањем од пуне приватности здравствених података?

Зашто је важно реаговати сада?

Овакви системи се често уводе постепено, уз минималну јавну расправу, а простор за избор и приватност се временом све више сужава. Постоји могућност да сутра будете условљени, на пример, кредитом, неким од Ваших података.

Зато је неопходно:

• да јавност буде информисана,

• да постоји право избора,

• да се приватност грађана заштити пре него што систем постане обавезан.

Битно је да знате да приватност ваших посета лекару више не постоји.

Ово ће знатно пореметити и однос лекар–пацијент, јер ће пацијент да скрива од лекара податке за које не жели да се уведу у овакав систем. Ово са друге стране може да отежа постављање дијагнозе и низ других последица.

Тренутно већина приватних здравствених установа има програме у свом власништву. Таквом систему не може нико други да приступи, нити може да се ограничи или услови приступ од треће стране.

Сада се намећу програми који не би били власништво здравствених установа већ треће стране, којој установе плаћају месечно за приступ извештајима својих пацијената.

Уколико падне систем или се лекару ускрати приступ од стране треће стране, лекар неће бити у могућности да прегледа и лечи пацијента.

Овакв систем ствара услове за тужбе против лекара, јер користе програме који не штите у потпуности уставом загарантована права на приватност података. Пацијенти ће тужити и државу из истог противуставног разлога. Са друге стране, лекар ће тужити државу јер је приморан, односно условљен да користи е-картон.

Право на здравље као и право на приватност су суштинска права. Не може се право на здравствену заштиту условљавати одрицањем од приватности или условљавањем запослења, здравственог осигурања итд.

Ни лекар ни пацијент немају корист од оваквог система, али има трећа страна, која при томе нема никакву одговорност (али глобално скупља податке), што се зове асиметрија моћи.

С обзиром на изнето, пацијент ће почети да смањује број информација које даје лекару о свом стању, да би избегао уношење података у овакав систем, што ће повећати могућност неадекватног лечења, а тиме и могућност да лекар одговара.

Дакле, трећа страна држи и лекара и пацијента под контролом.

Известан број земаља је увео овај систем и погледајте шта се све дешава:

• у Француској је хаковано више милиона здравствених података,

• у Немачкој су такође подаци хаковани,

• у Шведској је документован 1177 инцидената када су снимљени позиви пацијената били доступни на интернету,

• Ирска 2021. – хакерски напад и копирање здравствених података,

• у Финској је пао систем па лекари нису могли да приступе картонaма пацијената,

• Норвешка – санкције болници због прекомерног приступа подацима,

• Аустралија – велики пробој у систему My Health Record.

Пацијент мора да има могућност избора без последица.

Мора да постоји детаљан информативни упитник у којем пацијент тачно одређује сваки ниво приступа и за сваки даје посебан пристанак.

Најважније је да пацијент има право да буде потпуно ван овог система, а да му се не ускраћују основна права, укључујући право на здравље.

Покушаће да вас убеде да су системи потпуно безбедни.

Да би лекар видео податке, они морају бити откључани и читљиви. То значи да неко увек има приступ.

Ко има приступ, може и да злоупотреби.

Записи о приступу могу се обрисати.

Зато се цурења дешавају стално.

Не постоји потпуно безбедан централни систем. Постоји само поверење.

А здравље и приватност не смеју зависити од поверења у невидљиве системе.“

Извор: Србин.инфо

Ознаке: Безбедност, ДНК, здравље, здравствени картони, контрола, контрола здравља, приватност