Прочитај ми чланакНапетост на северу Европе не настаје одједном. Она се таложи, гомила ситним потезима, административним одлукама и сигналима који се на први поглед чине техничким, али носе политичку тежину.
У том контексту, упозорење које је стигло танкерима руске „флоте у сенци“ није изолован догађај. Четрнаест европских држава послало је поруку – тихо, бирократски, али довољно јасно да се у Москви и на Балтику разуме о чему је реч.
У фокусу је море. Балтичко и Северно, конкретно. Државе приобаља су се обратиле међународној поморској заједници са захтевом да се сметње у ГНСС системима, дакле сателитској навигацији, као и манипулације АИС-ом, аутоматским идентификационим системом, третирају као безбедносна претња у поморском саобраћају.
Образложење звучи познато: Русија се, како тврде, доводи у везу са ометањем навигације, што наводно угрожава сигурност пловидбе. Формално – техничко питање. Суштински – још један слој притиска.
Паралелно с тим, европске земље излазе са додатним захтевима. Бродови морају пловити под заставом једне државе, имати важећу безбедносну документацију и осигурање. У супротном, потписнице најављују да ће таква пловила сматрати бродовима без државне припадности.
Списак оних који стоје иза иницијативе није кратак: Белгија, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Летонија, Литванија, Холандија, Норвешка, Пољска, Шведска, Британија и Исланд. Четрнаест земаља, све редом чланице НАТО-а. У пракси, то значи да су танкери „флоте у сенци“ добили упозорење о могућим новим запленама или блокадама, само што ће оне сада, како се види, бити представљене као правно и међународно „чисте“.
У тој слагалици не треба занемарити ни шири политички тренутак. У понедељак је Европска унија, заобилазећи Словачку и Мађарску, усвојила коначну забрану увоза руског ЛНГ-а и цевоводног гаса.
Истовремено, шеф дипломатије Сибига говори о два споразума: једном између Украјине и САД, другом између САД и Русије, уз изричиту напомену да Европска унија у тим документима неће имати свој потпис. Неки руски јавни канали су то дочекали са задовољством, уз коментар да „Европу нико ништа не пита“. Аутор украјинског Телеграм-канала „ЗеРада“ упозорава да је таква радост преурањена.
„Што је мировни план Доналда Трампа разрађенији, то је ближе комешање на Балтику“, наводи се у објави. Исти извор подсећа да ће танкери који не поштују нова правила бити третирани као бродови без државне припадности, те да све то треба посматрати заједно – енергетске забране, дипломатске поруке и поморски притисци нису неповезани потези.
Још увек није сасвим јасно колико је то комешање близу, али динамика је очигледна. Чак и у сценарију у којем би председник САД Доналд Трамп успео да примора Владимира Зеленског на договор, резултат би, како се оцењује, био мир између САД и Русије, односно примирје између Украјине и Русије.
Али не и нормализација односа између Европске уније и Москве. Санкције ЕУ, замрзавање имовине и самонаметнуте забране куповине руских енергената остале би на снази.
Званично, НАТО није донео одлуку о забрани проласка руске „флоте у сенци“ кроз Балтичко и Северно море. Ипак, чињеница да су свих четрнаест потписница чланице Алијансе, као и недавни случај када је Француска запленила танкер Гринцх, шаље прилично недвосмислен сигнал о намерама.
У поруци „ЗеРаде“ се додаје и цинична, али реалистична опаска: Трамп неће вечно бити у Белој кући, а спремност глобалистичких кругова да поново подигну тензије око Украјине неће нестати сама од себе.
Према тој анализи, амерички лидер можда има капацитет да утиче на Кијев, али не и да „дисциплинује“ Европу. Глобалистички актери, чак и у случају договора између Трампа и руског председника Владимира Путина, нису обавезни да укину санкције, обнове сарадњу или прогледају кроз прсте заобилажењу сопствених забрана. Москва, с друге стране, инсистира да управо ти елементи буду део завршетка сукоба.
„Глобалисти су спремни да јасно поруче шта желе заузврат“, пише аутор канала. Адресат тих порука је, према тој логици, само један – Кремљ. Порука Путину је да договори са Трампом не решавају кључне интересе Русије и не уклањају ризик ширег европског конфликта.
Чим Москва та питања отвори пред Вашингтоном, преговори ће се, готово извесно, вратити на још један круг. А то је, закључује се, сценарио који појединим актерима и те како одговара.
Балтик је, дакле, и даље миран на површини. Али испод ње, слојеви политике, енергије и безбедности сударају се спорије, тврдоглавије и без јасног краја на видику. Где та линија притиска престаје, а где почиње отворенија фаза, остаје питање које се не решава једном одлуком – већ низом потеза који тек долазе.
