Прочитај ми чланакБеоград, 24. новембар 2025. – Удружења грађана Полекол, Европа Ностра Србија и локална иницијатива из Ушћа – Спасимо Студеницу поднели су званичну иницијативу Центру за светску баштину – УНЕСКО у Паризу, упозоравајући на све озбиљније притиске који прете да неповратно наруше један од највреднијих делова културног и природног наслеђа Србије, слив реке Студенице и културни предео који окружује манастир Студеницу, драгуљ српске баштине, препознат и уписан на Листу светске културне баштине од 1986. године.
У писму које је као заједнички представник упутио Полекол наводи се да би планирана изградња мини-хидроелектране Студеница С4 Градина и потенцијалне две додатне МХЕ низводно, уз већ постојеће и нове пројекте који ничу у заштићеним зонама и непосредно уз њих, могли да доведу до неповратног разарања. Ако се ови планови спроведу, уништава се оно што су вековима човек и природа градили – јединствен пејзаж у којем се преплиће динамика реке и мир манастира Студенице.
„Не може се бранити светска баштина док се истовремено дозвољава њено уништавање. Не може се говорити о заштити културног наслеђа, а допуштати пројекти који пресецају жилу кукавицу једног светог предела“, наводи се у обраћању УНЕСКО-у. „Студеница није место за индустрију и бетонског горостаса од 30 метара, већ простор у којем су природа, људска делатност и духовност у нераскидивој вези.“
Посебно забрињава чињеница да је слив Студенице већ плански дефинисан као културни предео највишег значаја и као део УНЕСКО Резервата биосфере Голија–Студеница, али да упркос томе нови пројекти настављају да поткопавају његове вредности. Нелегално потврђен урбанистички пројекат МХЕ Градина, измењена Уредба о заштити Парка природе Голија која отвара врата опасним интервенцијама, као и планови за градњу акумулација на самом изворишту реке због ширења ски-центра – све то заједно представља комбинацију претњи којом се систематски нарушава интегритет овог јединственог простора.
Подсетићемо да се Србија потписивањем Конвенције о заштити светске културне и природне баштине прихватила дужности из Члана 4, који обавезује државу потписницу да штити, конзервира, популаризује и пренесе будућим генерацијама културну и природну баштину која се налази на њеној територији. Даље се у истом члану наводи да земља ради остварења тог циља треба да делује сопственим напорима, максимално користећи све расположиве могућности. Ако овакви напори и постоје, допуштањем изградње мини-хидроелектране Студеница С4 Градина, они се у потпуности поништавају.
Локална заједница је своју поруку већ послала, мештани Ушћа и околних места јасно су рекли да не желе мини-хидроелектране на Студеници. Њихов глас је јасан и недвосмислен, а подржала га је и стручна јавност и еколошка удружења из целе Србије. Студеница је природно и културно добро изузетног националног и међународног значаја и вредности, те као таква не сме постати плен и жртва похлепе инвеститора на уштрб јавног интереса.
Удружења су позвала УНЕСКО да се укључи и позове Републику Србију да:
-
заустави планирану изградњу МХЕ Студеница С4 Градина и свих додатних постројења на сливу реке;
-
измени Уредбу о заштити Парка природе Голија тако да се уклоне одредбе које отварају простор за уништавање природе и културног предела;
-
одустане од планова за ски-центар и вештачке акумулације на изворишном делу реке;
-
обезбеди потпуну заштиту културног предела „Слив реке Студенице“ као просторне целине од изузетног значаја за светску и домаћу баштину.
Прилози достављени УНЕСКО-у обухватају Жалбу и Анекс жалбе Бернској конвенцији, као и пуну планску документацију релевантну за предметни простор.
Поред иницијативе Центру за светску баштину – УНЕСКО, удружење Полекол и иницијатива „Спасимо Студеницу“ раније су поднели Жалбу Бернској конвенцији због континуираног угрожавања речних екосистема и заштићеног подручја, што додатно потврђује озбиљност ситуације.
Горе поменута удружења и иницијативе закључују да је Студеница жива природно-историјска целина која је сведок опстанка човека и природе на овим просторима, и да светска културна баштина, а за нас ризница и извор односа према духовности и природи, не може бити велика жртва ситних мешетарења инвеститора и власти.
