Kasta režimskih milijardera vlada jednim od najsiromašnijih naroda u Evropi. Više od 24% građana Srbije živi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Više od milion penzionera dobija penziju manju od 35.000 dinara, na koliko je određen prag apsolutnog siromaštva. Vučić u njujorškom restoranu „La Bernardin“ naručuje kavijar „Osetra Supreme“ po ceni od 812 dolara za 16 grama, a desetine hiljada građana Srbije se hrani na kazanima Narodne kuhinje. Dok se Vučić, članovi njegove porodice i dvorske svite leče u inostranstvu, normalni ljudi nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Oko 70.000 ljudi na operacije čeka po nekoliko godina, a država duguje više od 35 milijardi dinara apotekarskim ustanovama za lekove i medicinska sredstva. Usled problema sa nabavkom energenata, uskoro će doći do potpunog sloma privrede, novog talasa inflacije, bede i gladi.

U partizanskoj mitologiji ističu se stihovi Vladimira Nazora: „Onaj sam koji sjedi u svakom dvorištu, na svakom ognjištu, u svakoj štali; i ruku tura u svaku torbu; i zovem se Glad“. U aktuelnoj srpskoj realnosti, Glad se zove Aleksandar Vučić; on gura ruku u svačiji džep, otima iz svake kuće, u siromaštvo, bedu i glad tera svaku porodicu.

Otkad je doveden na vlast, Vučić je stvorio kastu milijardera i milionera.

On, članovi njegove porodice, njegovi kumovi i političko-poslovni ortaci iz naprednjačkog kartela izgradili su svoje imperije otimajući javne resurse i tuđu privatnu imovinu. Podelili su Srbiju na dva dela, na grupu bogataša – skorojevića, koji vladaju ogromnom većinom opljačkanog naroda, koji balansira na ivici egzistencije. Za razliku od vladajuće kaste, koja je najbogatija u Evropi, srpsko društvo je među tri najsiromašnija.

Srbija ima 48 milijardera i 1,5 miliona građana koji se nalaze u apsolutnom siromaštvu ili u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se 2024. godine u riziku od siromaštva nalazilo 19,7 odsto stanovništva.

U prvoj polovini 2025. taj procenat se popeo na 24,3 odsto. Prag siromaštva za pojedinca iznosi 35.606 dinara. Za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina prag je 64.091 dinar, a 74.773 dinara za četvoročlanu porodicu sa dvoje odraslih i dvoje maloletne dece. Čak 34,7 odsto porodica sa troje ili više dece preživljava u stalnom riziku od pada u totalnu bedu. Oko 590.000 penzionera prima penziju do 35.000 dinara.

Još oko 500.000 dobija toliko, pošto su im nominalno veće penzije umanjene usled izvršnih rešenja zbog raznih dugovanja. Na ivici egzistencije balansira i 22,7 odsto građana koji imaju između 55 i 64 godine. Naravno, u najugroženijoj grupi nalaze se punoletni građani bez zaposlenja, 50,9 odsto njih se nalazi u riziku od siromaštva.

Koliko je društvo opljačkano i osiromašeno najbolje ilustruju podaci o zaduživanju građana. Bez dovoljno novca za normalan život, građani su prinuđeni da uzimaju preskupe gotovinske kredite. U 2012. godini, ukupno zaduženje je iznosilo 1,9 milijardi evra, a 2025. čak 7,6 milijardi evra. Građani keš kreditima pokušavaju da premoste rupe u porodičnom budžetu, pa pozajmicama po najvišim kamatama plaćaju lekove, školske knjige, popravke automobila, letovanje i sve ostalo, što samo u Srbiji predstavlja luksuz.

Aleksandar Vučić uživa u kulinarskim specijalitetima luksuznog slovenačkog restorana „Gostilna pri Lojzetu – Dvorec Zemono“. Kuvar Tomaž Kavčič avionom Vlade Republike Srbije dolazi u Beograd, da sprema jela za gozbe koje organizuje Vučić. Osim na domaćem terenu, Vučić se bahati i na najskupljim svetskim destinacijama. Pre mesec dana, prilikom poslednje višednevne posete Njujorku, navodno povodom sednice Generalne skupštine UN-a, Vučić se provodio u restoranu „Le Bernardin“ u Midtown Manhattan-u. Osim u ponudi iz degustacionog menija, koja košta 350 dolara po osobi (piće se posebno naplaćuje), Gargantua Vučić je uživao i u specijalitetima slavnog kuvara Erika Riperta. Za lux-dodatak uz porciju, nije naručio parizer, koji nudi građanima Srbije, već „Osetra Supreme“ kavijar, po ceni od 812 dolara za 16 grama.

Po ugledu na svog šefa, i ostali pripadnici dvorske svite ne štede novac, koji su oteli od građana. Jedan od njih nedavno se pohvalio računom od 65.000 evra, kojim je platio večeru na Kanarskim ostrvima. I Damir Handanović, muzikant sa funkcijom člana Glavnog obora SNS-a i statusom muža ministarke Dubravke Đedović, pohvalio se računom od 30.000 evra, koji je platio u beogradskom klubu u kome je proslavio rođenje deteta.

Dok Vučićeva „elita“, odrasla na praziluku, uživa u najskupljim specijalitetima, njene žrtve se svakodnevno postrojavaju pred kazanima Narodne kuhinje. Program Crvenog krsta Srbije sprovodi se u 77 gradova i opština, među kojima je i svih 17 beogradskih opština, gde se, na 53 punkta, deli više od 7.000 obroka.

Prema zvaničnim podacima, usluge Narodne kuhinje koristi 32.935 ljudi u Srbiji. U stvarnosti, trostruko više građana se, redovno ili povremeno, hrani na takav način. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pre dva meseca je izdvojilo oko 197,5 miliona dinara za nabavku hrane i ostalih potrepština za kuhinje Crvenog krsta.

Kao što sirotinja ne može da obezbedi uslove za normalnu prehranu, tako i bolesni ne dobijaju adekvatnu lekarsku pomoć. Na listama čekanja za zdravstvene usluge se svake godine nalazi između 64.000 i 69.000 ljudi.

Prema dostupnim podacima, na magnetnu rezonancu i razne hirurške intervencije u oktobru ove godine čekalo je oko 35.000 ljudi, na ugradnju endoproteze kolena oko 17.300, a na ugradnju kuka oko 11.500 osoba. Rok čekanja na ortopedske operacije se smanjio na oko tri godine, ali na neke komplikovanije zahvate i dalje se čeka i do sedam godina.

U Srbiji se čeka i na lekove. Čekaju pacijenti, lekari, farmaceuti, dobavljači i proizvođači. Naprednjački kartel je uspeo da uništi ceo zdravstveni sistem. Vlada Srbije duguje više od 35 milijardi dinara za nabavku lekova i medicinske opreme.

Državne apotekarske ustanove su opustošene, privatne prete prekidom izdavanja lekova na recept, a dobavljači su već ukinuli isporuku određenih lekova. Vladajuću kastu to ne zanima, ona se ionako leči u inostranstvu, u najskupljim bolnicama, gde operacije i terapije plaćaju novcem opljačkanim od domaće sirotinje, gladne i bolesne.

Vučića i njegov kartel zdravstveni sistem zanima samo kao sredstvo za izvlačenje novca. Na izgradnju tri kovid-bolnice (u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu) iz budžeta je potrošeno oko 130 miliona evra. Izgradnja objekata je koštala 87,9 miliona evra, a nabavka opreme 42,3 miliona evra. Te bolnice već skoro pet godina ne rade, ne zna se njihova namena, kao ni visina provizija koje su uzeli pojedinci iz vrha vlasti.

Naprednjačka kasta milijardera je nastala na raznim teškim krivičnim delima, od proizvodnje i šverca narkotika do krijumčarenja oružja, ali i na ugrađivanju u infrastrukturne projekte. Pljačkaški sistem je upotrebljavan prilikom izgradnja bolnica, auto-puteva, mostova, fudbalskih stadiona, trgova i trotoara, svega…

Prema ugovorima iz 2014. godine, ukupna cena za Moravski i Fruškogorski koridor iznosila je 642 miliona evra. Danas Moravski koridor košta 2,2 milijarde evra, a Fruškogorski 606 miliona evra. Kao što ministar Lončar tvrdi da su „blokaderi krivi što su liste čekanja u bolnicama duge, jer su sprečavali rad lekara“, tako i njegov kolega Bratislav Gašić plasira besmislene laži, kojima opravdava povećanje cene izgradnje autoputa. „Cena Moravskog koridora je povećana za dve milijarde evra zato što su izvođači radova morali da vuku kamen sa 100 kilometara udaljenog kamenoloma, jer su drugi kamenolomi bili blokirani„, kaže Gašić.

U istom stilu, njihov šef Vučić traži alibi za megalomanske pljačkaške upade u budžet. Posebnim zakonom, tzv. Lex specialis-om, suspendovao je zakone koji sprečavaju nameštanje tendera i koji kontrolišu kvalitet radova. Osim toga, svi Vučićevi megalomanski projekti su beskorisni, namenjeni samo za isisavanje novca iz državne kase. „Da postoje sudije ekonomske opravdanosti, nikad ne bismo ništa izgradili“, priznao je Vučić da njegovi infrastrukturni projekti uopšte nisu potrebni. Istovremeno, priznao je i izvršenje krivičnog dela, pošto studije ekonomske opravdanosti predstavljaju zakonsku obavezu.

Razmere naprednjačke pljačke vide se komparacijom sa rezultatima građevinskog sektora u Azerbejdžanu. Od 2018. do 2023. godine, u Azerbejdžanu je izgrađeno 4.000 kilometara autoputa, 447 tunela, 150 mostova i 16 vijadukta, a sve to za oko pet milijardi dolara. Vučićev režim pet milijardi dolara potroši samo na izgradnju Moravskog koridora, Nacionalnog stadiona i delfinarijuma u Surčinu.

Taj pljačkaški model je stvorio naprednjačku klasu super-bogataša i milionsku sirotinju. Da nesreća bude veća, Srbija će se uskoro suočiti sa najtežim posledicama vladavine Vučićevog kartela. Američke sankcije NIS-u i najavljeni prekid isporuke ruskog gasa izazvaće opšti kolaps u Srbiji. Gubitak energenata uništiće ostatke srpske privrede i pokrenuti novi talas inflacije. Pritom, Vučić rešenje traži u „povezivanju Srbije sa energetskim tržištem Evropske unije“. Iza te parole kriju se podaci, koji prete dramatičnim skokom cena svih proizvoda. Megavat-sat električne energije, proizvedene u EPS-u, košta 106 evra, a ista količina struje iz evropskih elektrana košta 440 evra.

Bez nafte i gasa, sa trostruko skupljom strujom, čak i da nema ostalih pljačkaških i koruptivnih upada naprednjaka u budžet, Vučić će naneti dodatnu štetu građanima Srbije. Kao u Nazorovoj pesmi, njegova ruka će nastaviti da ulazi u svaku kuću, svaku torbu, svačiji džep. Beda i glad su logične posledice Vučićeve vladavine. Takođe, logično je i da on, posle oslobođenja Srbije, bude suočen sa adekvatnom kaznom za sve zločine koje je izvršio nad državom i narodom.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: inflacija, Predrag Popović, privreda, Srbija