Pročitaj mi članakSrbija se suočava sa ekonomskim i političkim izazovima koji snažno podsećaju na burne devedesete godine prošlog veka.
Nestašice goriva i deviza, američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), masovni protesti i povratak BK televizije Bogoljuba Karića stvaraju sliku društva koje se vraća u prošlost, dok ključni političari poput Aleksandra Vučića, Ivice Dačića i Vojislava Šešelja i dalje dominiraju scenom.
Prema najnovijim izveštajima, Rafinerija nafte u Pančevu obustavila je rad zbog nedostatka sirove nafte usled sankcija SAD-a prema NIS-u, što je dovelo do nestašice goriva u čak 51 mestu širom Srbije. Građani se suočavaju sa ograničenjima u snabdevanju, a šverc benzina iz susednih zemalja poput Rumunije, Bugarske i Republike Srpske uskoro bi mogao da postane stvarnost.
Istovremeno, Narodna banka Srbije objavila je oslabljen kurs dinara prema evru – pad od 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec i 0,3 odsto na godišnjem nivou. U menjačnicama u Beogradu vlada nestašica evra, gde klijenti moraju ostavljati brojeve telefona kako bi bili obavešteni o dolasku valute.
Politički lideri opozicije upozoravaju na dubinu krize. Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas ističe da se kurs dinara održava veštački stabilnim zahvaljujući obilju evra iz kredita i obveznica, ali da Srbija postaje prezadužena zemlja.
„Da objasnim dosta pojednostavljeno kako se određuje kurs i zašto stoji na 118 kad je inflacija za pet godina bar 50% i najmanje toliko dinara je štampano. Novac ima svoju cenu kao i svaka druga roba. Što je manje dinara to dinar više vredi, što je više dinara, to bi cena trebalo da mu pada. Ali se to kod nas ne dešava. Zašto? Zato što stalno imamo i puno evra. Odakle nam kada privreda ne radi baš najbolje? Pa iz kredita i izdavanja obveznica. I tako će kurs da stoji sve dok jednog trenutka više ne budemo mogli da pozajmimo nove milijarde evra. A to vreme nam se približava jer smo već prezadužena zemlja. I tek ćemo biti. Živi bili pa videli“, rekao je Đilas.
On se takođe zapitao: „Zbog čega u srpskim menjačnicama vlada nestašica evra?“ Slična upozorenja dolaze i od predsednika Demokratske stranke Srđana Milivojevića, koji je izjavio da se „ne mogu kupiti evri u menjačnicama“, naglašavajući nestašicu evra.
U političkom ambijentu, povratak BK televizije predstavlja još jedan simboličan korak unazad. Bogoljub Karić, kontroverzni biznismen, objavio je na društvenoj mreži X da BK televizija ponovo kreće sa radom u Srbiji.
„Evo nas ponovo uz naš ponos, našu BK Telekom televiziju, čuvenu srpsku, jugoslovensku, balkansku i evropsku kuću koja je promenila istoriju medija na ovim prostorima“, poručio je Karić.
Ova televizija, nekada poznata po političkoj pristrasnosti, izgubila je dozvolu 2006. godine, a pokušaji povratka 2017. i 2020. nisu uspeli zbog nedostatka nacionalne frekvencije.
Kriza se pojačava masovnim protestima koji traju više od godinu dana, pokrenuti tragičnim padom nadstrešnice u Novom Sadu u kojem je poginulo 16 ljudi. Demonstranti traže vanredne izbore, ali Aleksandar Vučić odbija da ih raspisuje.
Lokalni izbori u pet opština obeleženi su nepravilnostima, podsećajući na doba Slobodana Miloševića. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj optužuje studente i učesnike protesta da su „ustaše“, dok ministar policije Ivica Dačić brani akcije snaga reda, tvrdeći da nema prekomerne sile i da su okupljanja „uredno prijavljeni javni skupovi“.
Za 2026. godinu prognoze su još crnje: novi talas inflacija, devalvacija dinara i dodatno snižen standard građana.
