Pročitaj mi članakU slučaju Blagoja Pantelića, koga hoće da trajno iskuljuče iz Crkve, da ga anatemišu, molio sam one koji imaju vlast i kojih se to tiče ( na engleskom “to whom it may concern”) da, na osnovu primera iz istorije Crkve, imaju milosti prema Blagoju Panteliću. Tražio sam pomilovanje, a ne orden Svetog Save za Blagoja Pantelića.
Osnovni princip koga sam se držao u „slučaju Pantelić“ jasan je: ljudi koji pišu i bave se, kako znaju i umeju, intelektualnim poslom, dužni su da reaguju kad im se učini da pred sobom vide nepravdu. Kada je bilo suđenju Drajfusu u Francuskoj, pisac Emil Zola je ustao i napisao tekst „Optužujem“, braneći francuskog oficira koji je nepravedno bio optužen za izdaju. A najtiši ruski pisac, Anton Pavlovič Čehov, „Antoša Čehonte“, zabeležio je:„Neka je Drajfus i kriv – i Zola je ipak u pravu jer zadatak pisaca nije da okrivljuju i da progone, već da se zauzimaju čak i za krive, kad su ovi već osuđeni da izdržavaju kaznu…
Tužitelja, javnih tužilaca, žandarma i bez njih je već mnogo, i u svakom slučaju prikladnije im je uloga Pavla, nego Savla.” (Anton Čehov, Pod zakletvom: Priče i izvodi iz pisama. Izbor, prevod i predgovor Miodrag Sibinović, Paideja, Beograd, 2004, str. 16)
Božić je dan kada je Bog postao Čovek, da bi se Sveta Trojica pomirila sa ljudima. To je Bogočovek Koji je oprostio i onima što su ga rapinjali, jer „ne znaju šta rade“. Apostol Pavle kaže (Ef. 2,14-22):“Jer On je mir naš, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, ukinuvši telom svojim zakon sa njegovim zapovestima i propisima, da oba sazda u samome sebi u jednog novog čoveka, stvarajući mir; i da pomiri sa Bogom i jedne i druge u jednom telu krstom, ubivši neprijateljstvo na njemu. I On došavši blagovesti mir vama koji ste daleko i onima koji su blizu. Jer kroz Njega imamo i jedni i drugi pristup ka Ocu u jednom Duhu.
Tako, dakle, niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji, nazidani na temelju apostola i proroka, gde je ugaoni kamen sam Isus Hristos, na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu; u koga se i vi zajedno ugrađujete u obitalište Božije u Duhu.“
Vladika Nikolaj nas je učio da je Bog veliko praštanje:“Kad je Gospod Isus Hristos umirao na Krstu, On se i u samrtnim mukama trudio, da bude od koristi ljudima. Ne misleći o sebi nego o ljudima, On je izdišući izrekao jednu od najvećih pouka, koju je uopšte dao čovečijem rodu. To je nauka o opraštanju. Oče oprosti im, jer ne znaju šta rade! Nikad ni sa jednog gubilišta nije se do tada čula takva reč. Na protiv, oni koji su do tada ginuli na gubilištima, bili pravi ili krivi, prizivali su bogove i ljude na osvetu.
„Osveti me“, to je reč, koja se do Hrista najčešće čula na gubilištima, pa na žalost i danas čuje među mnogim plemenima, čak i onim koji se krste svetim Krstom Hristovim. A Hristos pri poslednjem dahu oprašta Svojim rugateljima i mučiteljima i ubicama, moli Svoga Oca nebeskog, da im i On oprosti, i još povrh toga nalazi izvinjenje za njih – ne znaju, veli, šta rade!
Zašto baš ovu pouku o opraštanju da ponovi Gospod na Krstu? Od bezbroj drugih pouka, koje je On na zemlji dao ljudima, zašto izabra baš ovu pouku, a ne neku drugu, da izrekne Svojim božanskim ustima na kraju, baš na samome kraju? Nesumnjivo zato, što je naročito hteo, da se ova pouka zapamti i ispuni. U nezasluženim mukama na Krstu, veličanstven nad svakim veličanstvom sveta i uzvišen nad carevima i sudijama zemnim, nad mudracima i učiteljima, nad bogatim i siromašnim, nad društvenim reformatorima i bundžijama.
Gospod Isus je primerom opraštanja zapečatio Svoje Jevanđelje. Da pokaže time, da bez opraštanja niti carevi mogu carovati, niti sudije suditi, ni mudraci mudrovati, ni učitelji učiti, ni bogataši i siromasi živeti životom čovečanskim a ne skotskim, ni plahi reformatori i bundžije što korisno učiniti. A pre svega i posle svega da pokaže, da bez opraštanja ljudi ne mogu Njegovo Jevanđelje ni razumeti niti – još manje – ispuniti.“
O tome je reč. To je moj stav povodom slučaja Blagoja Pantelića.
Hristos se rodi! Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomeni nas u Carstvu Svome, i praštaj nam.
