Pročitaj mi članakŽeljko Travica (64), Srbin koji je živeo u Velikoj Britaniji i koji je u oktobru 2024. uhapšen u Francuskoj na osnovu hrvatske poternice, nalazi se u pritvoru u Hrvatskoj pod optužbom za navodni ratni zločin iz 1991. godine u Ceriću i Mirkovcima kod Vinkovaca. Njegov sin, Aleksandar Travica, bio je gost našeg kanala i javno izneo niz tvrdnji o, kako kaže, montiranom procesu koji se vodi protiv njegovog oca, čoveka koji je nedavno operisao karcinom i koji i dalje ide na hemioterapije dok je u pritvoru.
Prema navodima Aleksandra, Željko je u septembru 2024. godine putovao u Francusku, gde je uhapšen u pograničnom gradu Kaleu po hrvatskoj poternici i sproveden u ekstradicioni pritvor. Tada je saznao za optužnicu, koja ga tereti za zločine navodno izvršene pre 33 godine.
Aleksandar tvrdi da je njegov otac, umesto da bude na mestu navodno opisanom optužnicom, bio zadužen za odvoženje ranjenika, što potkrepljuju dokumenta i svedočenja komandanta Teritorijalne odbrane u Mirkovcima i njegovog zamenika, koji su hteli da svedoče, ali im sud to nije dozvolio.
Najkontroverzniji svedok i optužbe
Ključni svedok tužilaštva, koji je svoj iskaz izneo tek nakon što je ćaća uhapšen, tvrdi da je Željko bio u streljačkom stroju kada su navodno ubijeni pripadnici HOS-a i policije. Aleksandar, međutim, ukazuje na niz nelogičnosti u iskazu tog svedoka — uključujući dokumentovane povrede koje nisu mogle rezultirati invaliditetom opisanim u njegovim ranijim svedočenjima — kao i na potpuno suprotan opis događaja koji daje drugi svedok.
Prema Aleksandru, upravo ovaj svedok, koji je u oktobru 1991. godine bio spasen od strane Željka, sada je svojim novom tvrdnjom poslužio kao osnov za optužnicu.
Farsa bez saslušanja svedoka odbrane?
Jedan od ključnih aspekata koji Aleksandar ističe jeste činjenica da su sudu ponuđena svedočenja čak osam svedoka odbrane, uključujući očevice događaja u Ceriću, ali im nije dozvoljeno da budu saslušani u sudnici.
On navodi da je sudsko obrazloženje bilo vezano za tehničke razloge (kao što je uspostavljanje video-linka iz Beograda), ali da su sami iskazi tih svedoka uvedeni u spise bez njihovog direktnog saslušanja — što on opisuje kao pravni nonsens.
Zdravstveno stanje i tretman u pritvoru
Jedna od najdirljivijih tvrdnji koje je Aleksandar izneo jeste da sud u Hrvatskoj ignoriše očajno zdravstveno stanje njegovog oca. On ukazuje da je Željko nedavno bio podvrgnut operaciji karcinoma debelog creva i da su mu odbijeni predlozi da mu se dozvoli kućni pritvor tokom hemioterapija.
Pored toga, Aleksandar opisuje uslove u pritvorskim ustanovama kao izuzetno teške — uključujući nedostatak adekvatnih sanitarnih uslova, neprihvatljiv tretman i lošu ishranu — što, kako kaže, značajno pogoršava zdravstveno stanje njegovog oca.
Verzija porodice i reakcija hrvatskih medija
Aleksandar ukazuje na to da su hrvatski mediji tokom procesa često vodili hajku protiv njegovog oca, koristeći senzacionalističke naslove i terminologiju, pre nego što je ikakav sud formalno presudio ili utvrdio istinu o njegovoj umešanosti u ratne događaje.
On napominje da je u nekim izveštajima Željko označavan kao „notorni Srbin“, što prema njemu nema veze sa činjenicama i služe samo da se stvara negativan medijski narativ.
Poruka za javnost i pitanja pravde
Aleksandar za naš portal poručuje da slučaj njegovog oca nije jedini i da, kako kaže, mnogi Srbi prolaze kroz slične pravne i zdravstvene teškoće u regionu. On ističe da je dobio vrlo malo pažnje u srpskim medijima, uprkos humanitarnim i pravnim aspektima slučaja, i da se oseća kao da institucije nisu pružile adekvatnu podršku.
Zaključak
Slučaj Željka Travice, kako ga opisuje njegov sin Aleksandar, postavlja brojna pitanja o pravičnoj primeni zakona, postupanju suda, tretmanu bolesnih pritvorenika i ulozi medija u oblikovanju javnog mnjenja.
Dok zvanični sudski procesi tek traju i donose ishode, ova priča već sad služi kao signal potrebe za transparentnošću i pažnjom prema ljudskim životima u složenim međudržavnim i pravnim kontekstima.
