Pročitaj mi članakAleksandar Vučić razmatra promenu Ustava Srbije kako bi predsednik države ubuduće bio biran u Narodnoj skupštini, a ne neposredno na izborima, jer se, kako tvrdi profesor međunarodnog prava dr Dejan Mirović, plaši da bi na predsedničkim izborima 2027. godine mogao da izgubi od profesora dr Mila Lompara. Ovu tvrdnju Mirović je izneo u intervjuu za YouTube kanal Srbin.info – Kanal Centar, upozoravajući da se ne radi o institucionalnoj reformi, već o političkom manevru usmerenom na očuvanje lične vlasti.
Profesor Mirović ističe da se ideja o ukidanju neposrednih predsedničkih izbora ne pojavljuje slučajno niti iz teorijskih razloga. „Kada vlast proceni da više ne može da kontroliše ishod izbora, ona pokušava da promeni sama pravila igre“, rekao je on, ocenjujući da je upravo pad realne podrške Aleksandru Vučiću razlog za otvaranje ustavnog pitanja. Prema njegovim rečima, model u kome predsednika bira skupštinska većina omogućava potpunu političku kontrolu i uklanja rizik od izbornog poraza.
Govoreći o Milu Lomparu, Mirović naglašava da je reč o kandidatu koji za režim predstavlja stvarnu opasnost. „Lompar nije proizvod stranačkog aparata, nema biografiju kompromisa sa vlašću i ima ugled koji se ne može kupiti. Upravo zato on je neprihvatljiv protivnik za Vučića“, naveo je Mirović, dodajući da se promenom Ustava ne napada samo jedan kandidat, već pravo građana da biraju.
U tom kontekstu, profesor Mirović povezuje unutrašnje političke poteze vlasti sa spoljnopolitičkim osloncima režima, posebno sa ulogom Ričarda Grenela. On podseća da je Vučić godinama gradio odnos sa Grenelom kao ključnim američkim posrednikom, pristajući na političke i ustupke koji su, po njegovom tumačenju, često bili u suprotnosti sa Ustavom Srbije. „Grenel je bio važan oslonac Vučićeve međunarodne pozicije, ali se taj oslonac vremenom pokazao kao nestabilan“, ocenio je Mirović.
Prema njegovim rečima, slabljenje Vučićeve međunarodne zaštite dodatno povećava nervozu režima. „Kada Vučić vidi da više nema čvrstu spoljašnju podršku i da se u zemlji pojavljuje kandidat koji može da ga pobedi, tada on poseže za institucionalnim manevrima“, rekao je Mirović. U tom smislu, promena Ustava vidi se kao preventivna mera, a ne kao posledica gubitka izbora.
Profesor međunarodnog prava posebno upozorava na ponašanje Aleksandra Vučića u scenariju izbornog poraza. „Vučić ne spada u političare koji mirno prihvataju gubitak vlasti. Njegovo dosadašnje delovanje pokazuje da on poraz doživljava kao ličnu pretnju, a ne kao demokratski ishod“, ocenio je Mirović. On dodaje da upravo zbog toga vlast pokušava da eliminiše samu mogućnost poraza unapred.
Mirović smatra da bi eventualni gubitak izbora za Vučića značio i gubitak kontrole nad procesima koji su godinama građeni. „On je svestan da bi posle poraza usledila ozbiljna institucionalna i pravna pitanja o njegovim potezima iz prethodnog perioda. Zato se bori da do tog poraza uopšte ne dođe“, rekao je profesor, ukazujući da se u takvom ponašanju ogleda strah, a ne politička snaga.
Na kraju, Mirović upozorava da bi promena Ustava radi izbegavanja neposrednih izbora predstavljala opasan presedan. „Ako se dozvoli da se najviši pravni akt menja kako bi se zaštitio jedan čovek od izborne volje građana, onda govorimo o sistemskoj zloupotrebi vlasti“, zaključio je on, pozivajući javnost da pažljivo prati i razume procese koji se odvijaju iza kulisa.
