Pročitaj mi članakAmerički predsednik Donald Tramp, po drugi put u dve nedelje, pominje Srbiju i tzv. Kosovo - da se Srbija spremala da uđe u novi rat protiv Kosova i da je njegova administracija uradila “dobar posao” i sprečila sukob. Koliko je moguće da se otvoreni sukob zaista desi i zašto srpske institucije još uvek nisu reagovale na Trampove izjave?
Први пут је амерички председник ове наводе јавно изнео крајем јуна, после самита НАТО пакта у Хагу, а други пут током вечере са премијером Израела Бењамином Нетањахуом у Белој кући у Вашингтону.
Шта је тачно председник САД рекао?
„Имам пријатеља у Србији и он ми је рекао: ‘Поново ћемо у рат’. Нећу рећи да је у питању Косово, али јесте Косово. Требало је да имају велики рат, али смо га зауставили због трговине. Они желе да тргују са САД. Рекао сам им да ми не тргујемо са људима који иду у рат“, казао је Трамп први пут.
На заједничкој конференцији за медије са министрима спољних послова Конга и Руанде, пошто су те две земље постигле мировни споразум уз посредовање САД, Трамп је указао да је заслужан за мир и међу другим супротстављеним странама.
„Ово је невероватно постигнуће. За свега неколико месеци, постигли смо мир између Индије и Пакистана, Израела и Ирана, између Демократске Републике Конго и Руанде, и још неколико других. Знате, Србија се спремала да крене у рат са групом. Нећу то да помињем јер се није догодило, успели смо то да зауставимо“, навео је Трамп.
Трамп је у писму председнику Србије Александар Вучићу навео да ће Сједињене Државе наплаћивати царину од 35 одсто на српске производе, од 1. августа 2025. године. Нове стопе су ниже од одложених реципрочних царина које је Трамп најавио почетком априла – а износиле су 37 посто за нашу земљу.
Током састанка са Нетањахуом поновио је како су САД урадиле “добар посао” са овим земљама и да су спречиле “много борби које су се развијале у последње три недеље”.
Шта је Трамп овим изјавама хтео да постигне?
Мијат Костић из организације „Нови трећи пут“ објашњава да не постоје релевантни докази који би поткрепили изјаве америчког председника.
„Сценарио о непосредној припреми Србије за рат против Косова у овом тренутку није поткрепљен ниједним релевантним доказом. Нити НАТО, нити КФОР, нити ЕУ, а ни сам амерички Стејт департмент нису изнели тврдње које би потврдиле такву оцену. Иако су односи између Београда и Приштине дубоко нарушени, говор о војном сукобу у смислу отвореног рата не одражава тренутно стање. То више делује као медијски конструкт него безбедносна реалност“, навео је он за портал Н1.
Трамп изјавом о рату, објашњава Костић, жели да ојача имиџ лидера који доноси мир, имајући у виду ратна жаришта у Украјини или на Блиском истоку. Аналитичар још додаје да примирија у којима је заиста посредовао, као што су горенаведене земље, немају велику тежину за западноцентрични свет.
„Суочен је са реалношћу да обећања која је давао пре доласка на власт нису остварена. Тврдио је да ће одмах по ступању на дужност убедити Русију и Украјину да прекину рат, али ни после шест месеци није остварио напредак. Слично је и са НАТО – иако је раније обећавао да ће САД напустити Алијансу, на самиту у Хагу недавно је потврдио посвећеност том савезу. На Блиском истоку, уместо обећаног мира, његов тим је директно учествовао у војним акцијама против Ирана. Трамп данас јасно схвата да без присуства америчке војске није могуће ефикасно одговорити на безбедносне изазове које представљају Русија и Иран. Међутим, свестан је да такав приступ није популаран међу његовим бирачима, јер је читав политички имиџ градио на идеји изолационизма. У том светлу, тврдње о спреченим ратовима постају згодан наратив којим покушава да помири контрадикторне спољнополитичке поруке“, истакао је он.
Његове поруке су управо због тога посвећене – америчкој јавности, али и међународним партнерима и противницима, као сигнал да је он главни фактор стабилности.
Питања упућена Белој кући – без одговора
Портал Н1 се, због осетљивости ситуације и самих изјава председника САД, мејлом обратио портпаролки Беле куће са питањима „које су конкретне мере преузели председник Трамп или администрација како би спречили поменуте сукобе“, „да ли је упућена било која врста дипломатске поруке Београду или Приштини у вези са деескалацијом“ и „који обавештајни или дипломатски контексти подражавају ову изјаву“, али на постављена питања нисмо добили одговор.
Зашто Србија не реагује на осетљиве Трампове изјаве?
Иако је прошло око две недеље од прве Трампове изјаве о рату Србије и Косова, још увек нисмо могли да чујемо да се било који надлежни званичник у Србији огласио поводом овог питања.
„Држање на дистанци може указивати на пажљиво калкулисање како не би ушли у директан вербални сукоб са Трампом. Могуће је да власти процењују да је игнорисање оваквих изјава политички најпаметнији одговор, како се тема не би додатно распламсала у јавности. Ипак, изостанак званичне реакције на озбиљну тврдњу о припреми за рат отвара простор за спекулације и оставља утисак недостатка јасне дипломатске позиције… Србија разуме да потенцијални сукоб са Трампом не би донео корст, већ штету у будућим односима“, закључио је Костић.
Н1 се обратио и Министарству спољних послова Србије, као и Канцеларији за Косово и Метохију, са захтевом за реакцију на ове Трампове наводе, али до објављивања овог текста – нисмо добили одговор.
