Pročitaj mi članakTrenutno je u toku javna rasprava povodom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, nadležnog Ministarstva za brigu o porodici i demografiji Srbije, na čijem je čelu Milica Đurđević Stamenkovski.
Sporne tačke izmena zakona su:
– Zabrana fizičkog kažnjavanja dece.
Pravnici koji kritikuju izmene zakona ukazuju na to da koncept ,,pozitivnog roditeljstva“ u nacrtu previše rasteže definiciju nasilja, čime gotovo svaki vid roditeljskog autoriteta može postati sporan. Roditeljima se oduzimaju instrumenti za postavljanje granica. Pravni termini kojima se definiše ,,poželjno” ponašanje roditelja nisu precizni. Zakon treba jasno da razgraniči zlostavljanje od vaspitnih mera koje nemaju karakter nasilja. Otvaraju se vrata državi da oduzima decu zbog ,,vaspitne ćuške“.
– Pravo deteta na obraćanje institucijama.
Nacrt predviđa da dete, i pre navršene 10. godine, može samostalno da se obrati školi ili centru za socijalni rad ako smatra da su mu prava ugrožena. Pravnici upozoravaju na moguće zloupotrebe prava deteta da se samostalno obraća institucijama pre 10. godine, smatrajući da deca tog uzrasta često ne mogu da sagledaju dugoročne posledice takvih postupaka. Postoji opravdana zabrinutost da će centri za socijalni rad dobiti prevelika ovlašćenja u kontroli porodičnog života.
Profesor Pravnog fakulteta Miloš Stanković i pojedini advokati upozoravaju da bi široka definicija prava deteta na ,,razvoj identiteta“ mogla da dovede do situacije u kojoj država staje na stranu deteta u konfliktima koji se tiču rodnog identiteta.
Poznat je slučaj Roberta Huglanda iz Kanade, čije dete je (tada 14 godina) želelo da započne hormonsku terapiju radi promene pola. Sud je presudio da je dete dovoljno zrelo da samostalno da saglasnost za terapiju. U Montani (SAD) Državna služba za zaštitu dece oduzela je ćerku Todu i Kristi Kolstad nakon što je dete izrazilo suicidne misli i želju za promenom pola. Roditelji su se oštro protivili društvenoj i medicinskoj tranziciji deteta. U Australiji je zabeleženo nekoliko slučajeva u kojima su sudovi donosili odluke o oduzimanju starateljstva ili ograničenju roditeljskih prava kada su se roditelji protivili medicinskoj promeni pola svoje dece. I u Velikoj Britaniji, takođe. Kira Bel je kao tinejdžerka počela tranziciju i zatim tužila kliniku „Tavistok“. U Škotskoj zakon predviđa zatvorske kazne do 7 godina za roditelje koji pokušaju da „suzbiju” ili „promene” rodni identitet svog deteta.
U Irskoj je poznat slučaj Enoka Berka (Enoch Burke), nastavnika istorije i nemačkog jezika koji je do sad proveo 650 dana u zatvoru zbog odbijanje da koristi rodno neutralne zamenice za učenika. Enok je još uvek u zatvoru, a njegova majka i sestra su provele po dve nedelje u zatvoru. Uprava škole naložila je Berku da se učeniku koji prolazi kroz tranziciju obraća imenom i zamenicom „oni”. Berk je to odbio, navodeći da je to u suprotnosti sa njegovim hrišćanskim uverenjima. Škola ga je suspendovala, a Berk je nastavio da dolazi u školu na posao uprkos sudskoj zabrani prilaska, zbog čega je prvi put zatvoren.
U Nemačkoj je 2024. usvojen Zakon o samoopredeljenju, prema kojem, za decu uzrasta od 14 do 18 godina, promena pola u dokumentaciji zahteva saglasnost roditelja. Međutim, ako roditelji odbiju, porodični sud može doneti odluku umesto njih, vodeći se „najboljim interesom deteta”. Španija je 2023. godine usvojila jedan od najliberalnijih zakona u Evropi: deca starija od 14 godina mogu promeniti pol u registru bez ikakvog medicinskog izveštaja, samo uz saglasnost roditelja. Kao i u Nemačkoj, u slučaju neslaganja roditelja, sud je taj koji preseca. Zakon strogo zabranjuje bilo kakve terapije koje bi imale za cilj odvraćanje osobe od promene pola (čak i ako osoba ili roditelji to traže), a kazne za kršenje ovih odredbi su izuzetno visoke i mogu dovesti do gubitka licenci za rad lekara ili nastavnika. Norveška ima najstrožu službu za zaštitu dece (Barnevernet). Bilo je pritužbi roditelja (često imigranata iz istočne Evrope ili Azije) da su im deca oduzeta jer su se protivila rodnom izražavanju dece, što je služba klasifikovala kao „nedostatak roditeljskih veština” ili „psihičko zlostavljanje”. Evropski sud za ljudska prava je doneo desetine presuda protiv Norveške zbog prebrzog oduzimanja dece i kršenja prava na porodični život (Član 8 EKLJP).
Kad vidimo ove primere iz angloameričkog dela sveta, EU i Norveške, sasvim je opravdana kritika koja dolazi od strane zastupnika tradicionalnih porodičnih vrednosti u Srbiji.
Ovaj antiporodični zakon nameću oni koji žele da unište tradicionalnu porodicu. Vidimo isti obrazac svuda, iste agende. Ove izmene su deo šireg fronta, još jedna korak do zacrtanog cilja koji su postavili globalisti ili satanisti. Negde im to prolazi, a negde ne prolazi.
Stručna javnost nema informaciju o tome ko je tačno pisao ovaj predlog zakona u Srbiji. Nije ni Vučić pisao, to je sigurno. Vučić sprovodi ono što mu se kaže, a Milica sprovodi ono što joj Vučić kaže. Nama je, naravno, jasno ko stoji iza svega. Isti oni koji su stvorili Epstina i Maksvelovu. I jasno da je ovo deo procesa, za par godina biće novih promena zakona i novih antiporodičnih zakona, ako im se uskoro ne stane na put.
Srpska pravoslavna crkva nije izdala zvanično saopštenje, niti je formalno reagovala na trenutni Nacrt izmena i dopuna Porodičnog zakona koji je u fazi javne rasprave.
Vlast u Srbiji isporučuje svoj narod satanistima na tacni. SNS-SPS koalicija sprovodi sve agende globalista bez bilo kakvog otpora. Kome služi crkvena vlast?
Za razliku od SPC, Grčka pravoslavna crkva je oštro i žestoko kritikovala Zakon o rodnom identitetu iz 2017. godine, nazivajući ga „satanskim delom”. Crkva je ovaj zakon videla kao direktan napad na svetu instituciju porodice i hrišćansko shvatanje čoveka. U pojedinim regionima, poput Egijalije i Kalavrite, crkvena zvona su danima zvonila mrtvačkim tonom u znak žalosti zbog izglasavanja zakona, uz poruke da je „hrišćanski moral ubijen”. Pojedini visoki dostojanstvenici, poput mitropolita pirejskog, pretili su političarima koji glasaju za zakon da „ne moraju više kročiti u crkvu” i pominjali su mogućnost ekskomunikacije. Monasi sa Svete Gore su uputili pismo ministrima zahtevajući povlačenje zakona, navodeći da je on u suprotnosti sa Božijim zakonom i zdravim razumom.
Zakon o rodnom identitetu, koji je Grčka ipak usvojila 2017. omogućava promenu pola u ličnim dokumentima. Maloletnicima je za ovu promenu potrebna saglasnost oba roditelja i pozitivno mišljenje medicinskog konzilijuma iz dečije bolnice „Aglaja Kirijaku”. Za razliku od nekih zemalja EU, u Grčkoj ne postoji praksa masovnog oduzimanja dece ili zatvaranja roditelja zato što ne podržavaju tranziciju. Trenutno u Grčkoj nema zabeleženih slučajeva da su roditelji završili u zatvoru samo zato što su svom detetu branili promenu pola. Grčki zakon stavlja jači fokus na porodičnu slogu, nego na apsolutnu autonomiju deteta u tom uzrastu. Grčki sudovi su skloniji tradicionalnom tumačenju interesa deteta koje podrazumeva stabilnost porodice, a ne samo trenutni osećaj identiteta maloletnika.
Ministarstvo prosvete Grčke uvodi programe o različitosti, ali svaki pokušaj radikalnih izmena često nailazi na proteste roditeljskih udruženja koji se pozivaju na Ustav Grčke koji porodicu stavlja pod zaštitu države.
Grčkoj, isto kao i Srbiji, nameću antiporodične zakone i agende, ali Grčka pravoslavna crkva i grčka udruženja roditenja pružaju jak otpor. Još veći otpor pružaju Bugari i Rumuni. U Bugarskoj i Rumuniji ne postoje slučajevi kažnjavanja roditelja zbog protivljenja tranziciji deteta i promena pola za maloletnike je nemoguća, zbog snažnog uticaja Bugarske, odnosno, Rumunske pravoslavne crkve.
Tu je i primer Mađarske. Od 2020. godine, u Mađarskoj je nemoguće zakonski promeniti pol u ličnim dokumentima. U matične knjige se upisuje „pol pri rođenju”, koji se kasnije ne može menjati ni na osnovu hirurških zahvata ili psihijatrijskih nalaza. Zakon o zaštiti dece iz 2021. zabranjuje prikazivanje sadržaja o promeni pola maloletnicima u školama i medijima, što je izazvalo veliki sukob sa Briselom. Nova vlast nema veliki manevarski prostor da to promeni, jer je mađarsko društvo konzervativno.
Slično je i u Poljskoj i Slovačkoj, pa i u Češkoj, gde je promena pola skoro nemoguća.
U Srbiji postoji nekoliko manjih udruženja roditelja koji pružaju otpor, nekoliko pravnika i intelektualaca i to je to. Režimski i proevropski mediji podržavaju agende globalista.
Srbija je decenijama jedan od vodećih svetskih centara za operacije promene pola, Operacija u Srbiji je značajno jeftinija nego na Zapadu. Srbija je jedna od retkih država gde Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) snosi veći deo troškova (oko 65%) za promenu pola domaćim državljanima. Srbija se time ponosi, u medijima se ovo slavi.
Voleo bih da je Srbija jedan od vodećih svetskih centara u nekim drugim granama medicine.
Pravoslavna Srbija je liberalnija od pravoslavne Grčke, Bugarske i Rumunije, i od katoličke Mađarske, Poljske i Slovačke. Da li je to volja naroda, ili je toliko slomljen otpor srpskog naroda i srpske crkve?
Ako želimo da zaštitimo porodicu i decu, ne smemo da prepisujemo zakone Zapada.
Skoro sve slovenske i pravoslavne države pružaju otpor. Najviše Rusija, najveća slovenska i pravoslavna država. Srbija je jedina slovenska i pravoslavna država pod potpunom duhovnom i kulturnom okupacijom Zapada ili globalista ili satanista. Srbi su jedini potpuno pali.
