Pročitaj mi članakU razgovoru sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, Aleks Džons izneo je niz tvrdnji koje su, prema njegovim rečima, odraz trenutnih globalnih tenzija i dubokih neslaganja između velikih sila.
Тема која се у почетку тицала односа Сједињених Држава, Европе и Русије убрзо се претворила у ширу расправу о томе како савремени свет, упркос технолошком напретку, клизи у стање перманентне нестабилности.
Карлсон је отворио разговор примедбом да се америчка јавност готово у потпуности фокусирала на дешавања на Блиском истоку, док се паралелно, како је рекао, „дешавају важни процеси“ у Европи и на истоку Европе. „Односи између Русије, Украјине, САД и НАТО-а очигледно се мењају, и то не у добром правцу“, приметио је Карлсон.
На то је Џонс одговорио да, по његовом мишљењу, свет већ улази у нову фазу глобалне напетости. „Ово није почетак, већ наставак онога што траје више од три године. Све је већ ушло у фазу озбиљне ескалације“, рекао је, додајући да би евентуална испорука пројектила „Томахаwк“ Украјини могла додатно да заоштри ситуацију. „Такав потез, ако се деси, био би корак ка отвореном сукобу између најмоћнијих земаља“, оценио је он.
Према Џонсу, у појединим деловима Европе већ се спроводе мобилизационе припреме, а говори се и о могућем слању „мировних снага“ у Украјину.
Он тврди да то, како се изразио, „делује као увод у шире војне операције“. Џонс је навео и да су се у јавности последњих месеци појавиле приче о „операцијама под лажном заставом“, које би, по његовим речима, могле да послуже као изговор за укључивање чланица НАТО-а у директнији ангажман.
Карлсон га је у том тренутку прекинуо и упитао да ли заиста верује да Европа покушава да „увуче“ Америку у отворени сукоб.
„Да“, одговорио је Џонс, „Европа, посебно кроз одлуке својих политичких структура, делује као да јој је циљ дугорочна конфронтација. Уместо сарадње на енергетском и економском пољу, наставља се курс који води исцрпљивању и економским губицима.“
Џонс се потом осврнуо на, како је рекао, „нове стратегијске експерименте“ који се развијају у европским институцијама. Према његовим речима, идеја о вишедеценијској војној економији као моделу опоравка „никада није могла донети стабилност“. Он сматра да таква политика може само додатно погоршати ситуацију.
У другом делу разговора осврнуо се на шире геополитичке односе и навео да „ни Европа ни Америка немају стварне разлоге за сукобе са Русијом“. Уместо тога, нагласио је да „постоје очигледни интереси за сарадњу – посебно у области енергије“. Џонс је додао да, према његовим проценама, Русија и Кина сада граде савез који ће дугорочно мењати глобални баланс моћи.
Карлсон је на крају разговора поменуо и бивше америчке лидере, подсетивши да су председници попут Никсона, Регана и Буша старијег „увек покушавали да спрече приближавање Москве и Пекинга“. Џонс се сложио, али је оценио да се та политика последњих година потпуно преокренула.
„Уплитање у конфликте у које нас гурају интереси појединих лобија је грешка епских размера“, рекао је Џонс и додао да „у садашњем тренутку разума има све мање“.
Разговор Карлсона и Џонса затворен је без коначних одговора, али са много отворених питања — нарочито о томе где престаје политичка тактика, а почиње реална опасност од шире дестабилизације међународних односа.
