Centralno bankarstvo i ratovanje su vrlo usko povezani. Prva moderna, velika banka i centralna banka, Banka Engleske, osnovana je aktom parlamenta koji kaže da je njena svrha „voditi rat“, kaže nemački ekonomista

Gost poznatog američkog novinara Takera Karlsona bio je nemački ekonomista Rihard Verner, profesor na Univerzitetu u Vinčesteru. Verner je prethodno podneo ostavku na mesto profesora u Sautemptonu, da bi kasnije taj univerzitet dobio na sudu pod optužbom da je bio diskriminisan „kao Nemac i hrišćanin“ (odšteta 2,5 miliona funti). Autor je knjige o ekonomskom razvoju Japana Princes of the Yen. Razgovor je na snimku od 2:04:14.

Taker Karlson: Kakav je stav banaka prema ratu? Šta banke misle? Opisali ste banke kao najveći mehanizam kontrole ljudskog ponašanja u jednom društvu, po mom mišljenju.

Rihard Verner: Naročito centralne banke. Što je banka veća, to je veća moć.

Taker Karlson: Ali njihova moć seže izvan njihovih odnosa sa drugim bankama. Njihova moć određuje mnogo toga što se dešava u vašoj zemlji. Da, i nisu pod kontrolom glasača. To je vandemokratska institucija koja je slučajno najmoćnija. Želeo bih da znam kako se to desilo. Ali, kakav je njihov odnos prema ratu?

Rihard Verner: Pa, centralno bankarstvo i ratovanje su vrlo usko povezani. Kao što sam rekao, prva moderna, velika banka i centralna banka bila je, naravno, Banka Engleske. Akt parlamenta kojim je osnovana Banka Engleske kaže da je njena svrha „voditi rat“. Znate li zašto su Federalne rezerve osnovane? Bilo je žurbe da se osnuju 1914. godine.

Taker Karlson: Te godine je počeo Prvi svetski rat.

Rihard Verner: Upravo tako. Uništena je Evropa. I opet, osnivanje Federalnih rezervi je urađeno uz podvalu. Dvadeset trećeg decembra 1913. godine (pred Božić po gregorijanskom kalendaru, nap. StSt), kad su se svi razišli kućama za praznike, a zatim je uveden i porez na dohodak. To je takođe vezano za Banku Engleske. Osnovana je zajedno sa pozivom za osnivanje novih poreza, u istom aktu. Porez na dohodak nije postojao pre osnivanja Federalnih rezervi. Centralna banka Sjedinjenih Država, FED, osnovana je neposredno pre rata.

Taker Karlson: Koja je bila uloga centralnih banaka tokom tog rata? Najvažnijeg rata u poslednjih hiljadu godina.

Rihard Verner: Da. Pa, SAD i Nemačka su bile u ratu, što je vrlo tužno. Mnogi Amerikanci su nemačkog porekla, a Nemci stvarno nisu želeli da ratuju sa Nemačkom, ali to se desilo.

Dakle, imamo dve zemlje u ratu. Tužno je, vojnici ginu u rovovima. A njihove ekonomije, organizovane kao ratne ekonomije, na vrhu tih ratnih ekonomija su centralne banke. Dakle, ko je bio ključni igrač u nemačkoj Centralnoj banci, Rajhsbank, koja je bila 100% u privatnom vlasništvu? To je bio neko po imenu Maks Varburg. A ko je bio na vrhu, zapravo osnivač, Federalnih rezervi, i ko je bio ključna osoba tamo? To je bio neko po imenu Paul Varburg, njegov brat. Ali naravno, vojnici moraju da ubijaju jedni druge, a ove dve zemlje…

Taker Karlson: Čekaj, čekaj. Nemačku Centralnu banku i američku Centralnu banku vodila su braća, dok traje rat između SAD i Nemačke?

Rihard Verner: Da. Moram da se ogradim. Nisu bili zvanični guverneri, ali su bili ključni ljudi.

Pogledajte ceo razgovor:

Izvor: stanje stvari

Oznake: Prvi svetski rat, Rihard Vagner, Taker Karlson