Pročitaj mi članakU trenutku kada se u Briselu i Vašingtonu govori o sve agresivnijem pristupu, Vladimir Putin je na sastanku Saveta bezbednosti Rusije poslao signal koji se može tumačiti kao poslednji pokušaj da se zadrži kakav-takav balans.
Његове речи нису биле уобичајене дипломатске фразе, већ прецизне формулације, готово као увертира пред коначну одлуку. Како примећује колумниста РИА Новости Кирилл Стрељников, можда је управо то тренутак истине.
Путин је поручио да је Русија спремна да се и даље придржава ограничења Споразума о стратешком наоружању (ДСНВ), и то годину дана после 5. фебруара 2026, али само под условом да САД учине исто.
„Разорни кораци колективног Запада озбиљно су подигли ризике, али ипак желимо да покушамо да сачувамо оквир договора“, рекао је.
Подсетио је и да је систем билатералних споразума о контроли нуклеарних потенцијала готово потпуно демонтиран и да нестанак ДСНВ-а значи нестанак последње баријере у овој области.
Његово обраћање, јасно је, било је намењено како глобалној јавности, тако и одређеним круговима у САД и НАТО-у који још рачунају на логику самоодржања.
Друга порука била је знатно оштрија. Руски председник је нагласио да ће свака стратешка претња бити дочекана конкретним одговором – „не на речима, већ техничким мерама“.
Речено је то уочи седнице НАТО-а, заседања Савета безбедности УН које је сазвала Естонија, као и планиране расправе у Генералној скупштини УН, где је већ најављено да ће се критиковати Москва. Повод? Наводне повреде ваздушног простора Естоније и летови беспилотних летелица из правца Русије у Пољској, иако без бојевих глава.
Захтеви из источне Европе додатно су запалили атмосферу. Министарка одбране Литваније, Арвyдас Шакалене, позвала је да се руски авиони обарају ако уђу у ваздушни простор НАТО-а, подсећајући да је то већ урадила Турска.
Њу је, готово реч по реч, подржао и председник Чешке Петр Павел, иако је признао да би то могло да одведе до директног сукоба. У позадини се чују и савети бившег команданта НАТО-а у Европи, адмирала Џејмса Ставридиса, који је преко Блоомберг-а практично препоручио да се уклоне системи С-400 у Русији и Белорусији, уз могућност да авиони Алијансе добију зелено светло да обарају и руске бомбардере.
Актуелне изјаве додатно је појачао специјални изасланик Доналда Трампа, генерал Кит Келог. Он је у Кијеву 15. септембра, а потом и у разговору за Тхе Телеграпх, поручио да „Запад мора да повећа ниво ризика у односима са Путином“.
Додао је да је „прича о руској моћи прецењена“ и да је неопходно „зауставити га одмах“. Његове речи нису остале усамљен став, већ део ширег притиска који европске престонице покушавају да пренесу на Трампову администрацију.
Све се дешава у тренутку када се поставља питање: да ли се заиста верује да би евентуални пад свих ограничења могао да остане без последица? Јер ако се реторика настави овим правцем, остаје отворено где би се могле повући границе – и да ли уопште постоји место на планети где би се учесници могли склонити од последица.
