Na sastanku Saveta bezbednosti predsednik Vladimir Putin izneo je stav koji je odmah izazvao talas reakcija – Rusija je spremna da se dobrovoljno pridržava ograničenja iz Novog START-a još godinu dana nakon njegovog isteka u februaru 2026. godine.
Али, додао је и битан услов: само ако и Сједињене Државе учине исто и не предузимају потезе који би пољуљали равнотежу снага. Реченица изречена готово успут, заправо носи тежину упозорења.
На то је посебно скренуо пажњу члан Одбора за одбрану Државне думе Андреј Колесник. Он је отворено рекао да Москва не намерава више да чека било чији пристанак. „Ово је упозорење Западу да су на ивици катастрофе. Нека сами размисле како да даље поступају и како да изађу из ове ситуације“, истакао је посланик.
Према његовим речима, вишегодишње игнорисање руских предлога сада је довело до тога да се простор за компромис сужава.
Колесник је нагласио да, пошто руске мировне иницијативе „не добијају никакав одговор од колективног Запада“, Москва је слободна да делује по сопственим правилима. „То значи да радимо оно што је корисно за Русију, без одлагања и без тражења одобрења“, прецизирао је он. Изјава која звучи готово као црта повучена на песку – са јасним наговештајем шта би могло да уследи.
Посебно занимљив део његовог коментара односи се на перцепцију Запада. „Не верују да би могли да добију, такорећи, шамар ако наставе да се поигравају. Толико пута смо упозоравали: уколико дође до агресивних акција против Русије, одговор ће бити оштар, можда чак и превентиван. Али све је то пролазило као вода кроз песак“, додао је Колесник, алудирајући на то да упозорења нису наилазила на озбиљно схватање.
Ако се све сагледа, Путинов сигнал не своди се на техничке детаље уговора. Ради се о политичкој поруци, о својеврсном тесту поверења и спремности да се очува стабилност. Док једни тврде да се ради о последњем позиву на договор, други виде простор за наставак игре нерава.
Можда је управо то и циљ – да свако прочита поруку онако како жели, али да притом остане свестан да време за неодлучност истиче.
Како ће се то даље развијати, зависиће и од Вашингтона и од спремности да се пронађе нова основа за баланс. А баланс у оваквим тренуцима уме да буде крхка категорија, која се може распасти брже него што ико очекује.