Подешавања / Settings

Бриљантан есеј Владике Николаја Велимировића где су Исток и Запад у духовном смислу, која страна чему тежи

После нормализације ситуације у Украјини ова земља може да постане геополитичка награда коју нико неће бити у стању да искористи – такво мишљење изразила је у свом актуалном коментару америчка новинска агенција АР.

Запад намерава да Украјину разбије по југословенском сценарију, ојачаном технологијама „револуција у боји“, усавршеним у току „арапског пролећа“ – ето како, када се све сабере, западни експерти и научници виде оно што се дешава у Украјини.

Погледајте како је то данас било у Симферпољу(Крим) где је било извршено пријављивање за добровољачке одбрамбене одреде протиз западне окупације.

Према извештајима RT (RussiaToday) „демонстранти“ су се, упркос проглашеном примирју уочи националног Дана жалости због погинулих дведесетосморо људи (20. фебруар), сукобили са безбедносним снагама.

Један на први поглед локални предизборни телевизијски дуел може да пружи знатно тачнију и целовитију слику о спољној политици досадашње Србијине Владе, него што то може да се закључи на основу њених званичних саопштења.

Демонстранти се припремају за сукобе, тако што сакупљају све што могу да нађу на улицама и претварају га у оружје.

Прва фаза интервенције западних фактора на Балкану односи се на период с почетка деведесетих година прошлог века, када су процеси на простору бивше Југославије ишли у правцу стварања држава заснованих на етничком принципу

Сукоби су кренули када су опозиционари које финансира Запад наоружани пиштољима, каменицама, молотовљевим коктелима и палицама на препад заузели седиште владајуће Партије региона чији је лидер председник Украјине Виктор Јанукович.

Наставља се клизање удвоје Русије и Кине на клизалишту светске политике. У Сочију смо са задовољством посматрали још један елемент у композицији све увежбанијег пара. Да то назовемо „елегантна подршка“. Скромност у приказивању сопствене снаге поузданог партнера је подвукла неустрашивост клизачице.

Министарство спољних послова проследило је инструкцију амбасадору Веску Гарчевићу да представницима Трибунала за ратне злочине у Хагу предочи ставове Владе Црне Горе у вези са изјавом тужилаштва о геноцидном делу Његоша.

Његошев војвода Драшко је на Западу, у Млецима, доживео, много пре Ђинђића, Тадића и садашњих властодржаца, праву природу евро-обећања, приликом сусрета са дуждом: „Обећа ми и што му не исках./ И помислих кад од њега пођох:/ благо мени јутрос и довијек…/ Кад послијед, све оно излиња,/ ка да ништа ни зборено није./ И посад му не бих вјеровао/ млијеко је да ријече бијело“.

Новинари никада нису толико нападали организаторе ЗОИ као у Сочију. Многима спорт у Сочију није важан, битно је оцрнити руског домаћина

Руски председник Владимир Путин је оценио да још увек, као што је то било у време хладног рата, позитиван развој Русије понекад изазива у иностранству жељу да се она обузда, али, у већини случајева то нема никакву перспективу.

Запад је жмурио пред силним неонацистима који протествују у Кијеву, исто као што су тврдили да међу сиријском опозицијом не постоје џихадисти, рекао је за Русију данас, Димитри Бабич, аналитичар из редакције Гласа Русије.

Већ данима о Ходорковском пишу до обамрлости. При том пишу такве бесмислице да сам Ходорковски почиње да се свађа (што се добро види у интервјуима које је дао).

Оно што Западу вероватно највише смета у односима са Русијом је чињеница да та огромна земља, супротно очекивањима, није ослабила нити изгубила значај као играч на глобалној светској сцени, већ бележи успех за успехом на планетарном плану. И то пре свега захваљујући Владимиру Путину.

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић је оценио да БиХ тешко може да опстане у садашњем облику, који више није дејтонски и који се може описати изразом „ни риба ни девојка“. Он истиче да постоји опасност да се покуша радикалнија промена Дејтона на штету РС уочи стогодишњице Првог светског рата и предстојећих избора, што ће неминовно изазвати турбуленције.

Данас после сто година, диже се завјеса са тајне позорнице на којој се назиру невидљиви планови и смјерови политика великих сила, које су у спрези са малим неисторијским народима Балкана довели српски народ у положај упитности његовог даљег опстанка, или, макар до прекида историјског континуитета српске националне мисли и осјећања, чији извор сеже у немањићку старину.

Када би у свом ауторском тексту у Политици Аустро-Угарску заменио Европском унијом, Немачку НАТО пактом, а Босну и Херцеговину Косовом и Метохијом, Томислав Николић би добио слику прозападне државе коју води, а која се суштински не разликује од Србије последњих Обреновића. Због тога његов чланак припада жанру политичке карикатуре