Подешавања / Settings

Већ данима о Ходорковском пишу до обамрлости. При том пишу такве бесмислице да сам Ходорковски почиње да се свађа (што се добро види у интервјуима које је дао).

Оно што Западу вероватно највише смета у односима са Русијом је чињеница да та огромна земља, супротно очекивањима, није ослабила нити изгубила значај као играч на глобалној светској сцени, већ бележи успех за успехом на планетарном плану. И то пре свега захваљујући Владимиру Путину.

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић је оценио да БиХ тешко може да опстане у садашњем облику, који више није дејтонски и који се може описати изразом „ни риба ни девојка“. Он истиче да постоји опасност да се покуша радикалнија промена Дејтона на штету РС уочи стогодишњице Првог светског рата и предстојећих избора, што ће неминовно изазвати турбуленције.

Данас после сто година, диже се завјеса са тајне позорнице на којој се назиру невидљиви планови и смјерови политика великих сила, које су у спрези са малим неисторијским народима Балкана довели српски народ у положај упитности његовог даљег опстанка, или, макар до прекида историјског континуитета српске националне мисли и осјећања, чији извор сеже у немањићку старину.

Када би у свом ауторском тексту у Политици Аустро-Угарску заменио Европском унијом, Немачку НАТО пактом, а Босну и Херцеговину Косовом и Метохијом, Томислав Николић би добио слику прозападне државе коју води, а која се суштински не разликује од Србије последњих Обреновића. Због тога његов чланак припада жанру политичке карикатуре

„Ма није тако страшно, па до 17 сати је све било у реду, саопштава ОЕБС. Још горе је што у ОЕБС-у изгледа стварно верују да ‘није тако страшно’“, један је од живописних коментара штампе, након избора на Косову.

Написао сам ову књигу, јер ме нервира необјективност, искривљена слика развоја савремене Русије, коју пристрасно показују западни медији. Али, то не значи да ја скроз затварам очи на проблеме који постоје у данашњој Русији.

Како се једна цивилизација и братске земље унутар ње окупљају медјусобно, шта их руководи

Семјуел Хантингтон пише где су раседне границе и места где ће се цивилизације сукобити у свом есеју Сукоб цивилизација

При том, званични Београд предано испуњава све захтеве САД, ЕУ и НАТО по питању Косова и Метохије. Политика да Брисел нема алтернативу довела је до тога да републичка власт приморава Србе да изађу на Тачијеве изборе и поред тога што има јасну поруку са Запада да ће „заједница српских општина“ бити под контролом Тачијеве власти. „Формирање заједнице српских општина, као дела косовског система, биће важан корак за српску заједницу, као и за односе Србије и Косова“, рекао је недавно „амбасадор“ Велике Британије у Приштини Јан Клиф.[6]

Великим руско-белоруским војним маневрима Запад- 2013, који су одржани од 20. до 26. септембра на пет полигона командовали су министри одбране обе државе Сергеј Шојгу и Јуриј Жадобин.

Иницијатива о формирању Западнобалканске шесторке (Г6), која подразумева институционализовану сарадњу БиХ, Србије, Црне Горе, Македоније, Косова и Албаније у контексту европских интеграција, за сада је привукла и пажњу Словеније и Хрватске, иако су оне већ чланице ЕУ.

Бивши гимназијални професор, писац и историчар Милосав Попадић дигао је глас поводом најаве надлежних сарајевских институција да ће споменик аустроугарском престолонаследнику, надвојводи Францу Фердинанду, жртви сарајевског атентата у августу 1914., бити завршен и свечано откривен на 100. годишњицу избијања Првог светског рата у оквиру обележавања овог догађаја у Сарајеву, јавља Танјуг.

У отвореном писму грађанима Сарајева и Федерације БиХ, које је у целини објављено на порталу сарајевског „Ослобођења”, Попадић је позвао јавне раднике целог света да дигну свој глас у одбрану истине и слободе – сматрајући да би се откривањем овог споменика подстакле нове поделе између Срба и Бошњака. Тим пре што су низ личности из јавног живота Федерације БиХ истакли да би предстојећу прославу стогодишњице избијања Првог светског рата, 28. јуна следеће године, требало искористити да се исправи „стара неправда” – да се Гаврило Принцип прогласи терористом, а Франц Фердинанд невином жртвом.

* * *

Анализирајући тезе које западни медији пласирају тамошњој јавности – у склопу француске иницијативе за обележавање стогодишњице избијања Првог светског рата коју је прихватила међународна заједница – могло би се доћи до закључка да су апели и протести Милосава Попадића упућени на погрешну адресу, ма колико били разумљиви и оправдани.

Амерички, британски и, пре свега, немачки медији не посустају у напорима да избијање Првог светског рата прикажу у новом светлу, наводно на основу нових историјских сазнања.

Историјском тумачењу, по коме су Немачка и Аустроугарска били иницијатори ратних сукоба, супротстављена је нова теза, по којој Русија и Србија сносе највећу одговорност за избијање рата. „Ова, свакако исправнија теза открива да су тадашње светске силе – Немачка, Француска, Британска империја, Аустроугарска, а донекле и Италија – непромишљено ушле у рат, наседајући на провокације Москве и Београда, а исто тако запостављајући да дипломатским и политичким средствима реше кризу која је изазвана терористичким нападом и убиством аустроугарског престолонаследника и његове супруге”, коментарише немачки дневник „Велт“ у свом јучерашњем издању.

„Велт“ открива у свом недељном, ударном чланку ко је, у ствари, био Гаврило Принцип. „Био је сомнамбул (месечар) и прапотомак данашње Ал Каиде – Бин Ладен тадашње епохе.“

Свесни тешких оптужби и бесмислених поређења, аутори конзервативно немачког „Велта“ су се позвали на „истакнуте познаваоце историје”, попут аустралијског историчара Кристофера Манроа Кларка, присталице „пруско-немачке опције”, истакнутог германофила на англосаксонском говорном подручју. Кларк је као први западни историчар од имена назвао Гаврила Принципа и активисте „Младе Босне“ месечарима сумњивих политичких идеја, спремним на самоубиство зарад остварења сопствених циљева. Упоредио их је у свом надри историјском памфлету „Сомнамбули“ са терористима данашњег времена.

Кларкове тезе су добро дошле америчком „Вол стрит Џорналу“ да се надовеже и прогласи Гаврила Принципа – политичким претком осаме Бин Ладена…

„Ново гледање на историју“ подстакло је и уредништво немачког „Дојче веле” да у склопу извештаја о дочеку Момчила Крајишника на Палама помене Гаврила Принципа и такође га упореди са Бин Ладеном.

Није потребно наглашавати да је поређење Принципа са Бин Ладеном одјекнуло у западном свету. Прихваћено је, такорећи оберучке, у круговима ЕУ који на обележавање стогодишњице избијања Првог светског рата гледају као на прилику да се успостави хармонија између немачко-аустријских и британско-француских односа, заснована на помирењу. Досадашња пракса, наиме, показала је да се при помену два светска рата отварају нови фронтови у расправама о кривици. О томе сведочи и недавни, дипломатски сукоб Лондона и Берлина о коме је „Политика“ известила пре десетак дана. Позивајући се на изворе у Вајтхолу (седиште британске владе) острвски медији су оптужили владу у Берлину да је покушала да утиче на Лондон, не би ли код обележавања избијања Првог светског рата одустао од помињања победника и поражених.

Било како било, о(п)стаје чињеница да ће споменик бившем аустроугарском престолонаследнику бити подигнут на месту где је био Музеј „Младе Босне”.

Димензије промена су такве да аналитичар Мирослав Лазански у „Политици“ од 20. јула 2013., помало иронично, помиње совјетског стручњака, професора Смирнова, који је деведесетих година прошлог века, са представницима америчких обавештајних служби радио на програмима „психокорекције“ и испирања мозга. Лазански каже:

Срби су јединствен народ који види да су их Запад и САД поделили на више земаља које су умногоме вештачке. Чак их је тешко назвати и државама.

Муслиманска браћа оптужују администрацију председника САД Барака Обаме да је поздравила и подржала државни удар против председника Мохамеда Мурсија. „Обама је Мурсију отворено претио економским санкцијама“, каже Есам ел-Ериан, вођа Партије слободе и правде, блиске Муслиманској браћи. Те речи су имале ефекат: на демонстрацијама Муслиманске браће увек се виде и плакати против Обаме.

За кандидата за градоначелника Москве Алексеја Наваљног избори могу да се заврше пре времена. Генерално тужилаштво је открило чињенице да се његова предизборна кампања финансира из иностранства. Материјали су упућени истражним органима ради покретања кривичног поступка. Ако суд потврди ову информацију, Наваљном прети изузимање од учешћа у изборима. Сам опозиционар тврди да из иностранства није добио ни копејку.

Азија је сасвим несумњиво задужила цело човечанство. Старо-кинеска мудрост и духовност у виду четири религије са Индијског потконтинента само су део непрекидног врела којег волимо да зовемо „Древни Исток“. И само хришћанство је несумњиво један деликатан, трансцендентални додир Истока са већ рационалном цивилизацијом коју нам је завештала Антика. Као уосталом и Византија сама. Са хришћанством су Мистерије Истока и све тајне повезаности свега у васиони по први пут у историји изразиле жељу да заживе у универзалном, обичном овоземаљском човеку.(1)

Александар Вучић је човек кога на Западу виде као неког ко је спреман да прихвати ризик, ко је гласник умерености и модернизације, неко ко Србију враћа „у клуб“. Ову оцену изрекао је британски „Индипендент“ у опширном чланку посвећеном, како лист истиче, најмоћнијем политичару у Србији.

„Из тога постаје јасно да се на сваки начин настоји умањити свака могућност да Српска доноси самосталне одлуке. То не можемо да дозволимо. Морамо урадити све да заштитимо интересе људи у Српској“, рекао је Станојевић за „Глас Српске“.