Podešavanja / Settings

I KOSOVO I RUSIJA nije uobičajena predizborna parola za jednokratnu upotrebu. To je nadvremenski poklič celokupnog srpskog naroda, sve ono u šta verujemo, sve čemu se nadamo. I KOSOVO I RUSIJA je naš najkraći geopolitički program, najsažetija ideološka poslanica, naša poslednja odbrana ali i najspasonosnija narodna molitva.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je sazvao tefonski sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i premijerom Velike Britanije Dejvidom Kemeronom, saopštila je pres-služba Kremlja.

„Mada Rusija ima uticaj na obe vlade, nemiri u Ukrajini i Siriji su krenuli od naroda koji insistiraju na svojim fundamentalnim pravima“, kazao je Obama u Toluki, gde je učestvovao na samitu Meksika, SAD i Kanade.

O autoru

Stiven F. Koen je profesor na Univerzitetu Priston.
U svom naučnom radu bavi se sovestskom, postsovetskom i ruskom istorijom.

Američki sportski činovnici su oduševljeni organizacijom i tokom Olimpijskih igara u Sočiju.

Spoljna politika Rusije na Bliskom Istoku nakon Sirije i Irana uz dva aduta: poverenje većeg dela islamskog sveta i ruski Jevreji u Izraelu.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ocenio da još uvek, kao što je to bilo u vreme hladnog rata, pozitivan razvoj Rusije ponekad izaziva u inostranstvu želju da se ona obuzda, ali, u većini slučajeva to nema nikakvu perspektivu.

To što predsednik RF Vladimir Putin sve češće govori o konzervativizmu i tradicionalnim vrednostima izaziva podsmeh i nerazumevanje kosmopolita-liberala. Međutim, samo poreklo ruskog lidera predodređuje njegove poglede i uverenja.

„Verujem da izražavam opšte mišljenje da je otvaranje bilo pravi spektakl, grandiozno i dostojno Rusije. Ali, to je bio samo početak. Govorim ovo članovima organizacionog komiteta i svim drugim koji brinu o takmičenjima ili spremaju zatvaranje Igara“ – naglasio je predsednik RF.

Zašto Putin ima veću podršku siromašnijeg dela naroda od bogatih Moskovljana, lako se može shvatiti ako se pročita ili pogleda bar jedan njegov intervju.

Nikolić je u potpisu slike je napisao: „Srdačan susret sa predsednikom Ruske Federacije“.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik potvrdio je da sutra putuje u Soči, gde će na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina prisustvovati svečanosti otvaranja Zimskih olimpijskih igara, ocenivši ovaj poziv kao čast ne samo za njega lično, nego za celu Srpsku.

Najjači lider sveta: Vladimir Putin, predsednik Rusije

U kontekstu tih poslednjih napada Vladimir Putin je saudijskim vlastima javno izrekao poruku koja glasi: ”Ja neću dati nikakvu šansu teroristima. Naš odgovor će uskoro izmeniti kartu Bliskog istoka. To je moje obećanje ruskom narodu. Prema našim saznanjima jedna od terorističkih akcija delo je grupe koju u Siriji podržava Saudijska Arabija.” Putin je zapretio žestokim merama rukovodstvu Saudijske Arabije i pozvao Savet bezbednosti UN-a da stavi tu državu na spisak pokrovitelja međunarodnoga terorizma. (Izvor: ”FARS News Agency”, Iran, od 23. januara 2014.)

Porast uticaja Rusije u međunarodnim poslovima sve više ugrožava američke akcije u svetu, a vašingtonske političke elite sve češće izaziva nervozne rekacije. Spiker Predstavničkog doma SAD Džon Bejner izjavio je da je ruski predsednik „bandit koji ne poštuje svoje susede“.

Ruski predsednik Vladimir Putin je obišao danas Centar za uzgajanje i brigu o persijskim leopardima, koji se smatraju ugroženom vrstom. Tom prilikom je uslikan kako se mazi sa mladunčetom jednog od leoparda, koji je pre toga ogrebao jednog novinara, a drugog ugrizao za koleno.

Ruski lider se kategorički nije složio sa tvrdnjom da Rusi tobože ništa ne mogu da izgrade kako treba. „Smatram da je to klevetanje. Rusi su stvorili i izgradili takvu državu kao što je Rusija – najveću državu na svetu“

Nije Joška Fišer prvi Nemac koji upozorava: „Balkan je i dalje rizik za svetski mir“ (u članku u listu Danas od 31.01.2014).

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je juče povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta optužio razne istoričare i svetske medije koji ih podupiru, da pokušavaju prebaciti na Srbiju krivicu za Prvi svetski rat i napraviti reviziju Drugog svetskog rata, što po njegovim rečima Srbija neće dozvoliti. Inače, sa istim problemom se susreće i Rusija, pa se otuda postavlja pitanje – kome je u interesu da žrtve proglasi krivcima, a krivce žrtvama, kao i to – kako se suprotstaviti takvim zlonamernim pokušajima?

„Moj lični stav je da će čovečanstvo jednom morati da se odrekne nuklearnog oružja, ali, do tada ima još mnogo“ – podvukao je Putin.