Podešavanja / Settings

Ruski predsednik Vladimir Putin, uprkos protestima Kijeva i sankcijama Zapada, potpisao je juče dokument o ulasku Krima u sastav Rusije, navodeći da ne planira pripajanje drugih regiona Ukrajine.

“Evropljani tvrde da Kosovo ima pravo na nezavisnost jer je, kažu, to specijalni slučaj i jer su na Kosovu pale mnoge žrtve. Ali sada za Krim kažu da je to protivno zakonu. To nije samo dvostruki standard od strane Evrope, to je i cinizam. Zar su nam trebale ljudske žrtve i na Krimu pa da proglasi nezavisnost tek tada!?”, pita Putin.

U Kremlju je potpisan sporazum o ulasku Krima i Sevastopolja u sastav Ruske Federacije. Dokument su potpisali predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Vrhovnog saveta Krima Vladimir Konstantinov, premijer Krima Sergej Aksjonov i gradonačelnik Sevastopolja Aleksej Čalij.

Predsednik Rusije Vladimir Putin dao je nalog da se nacrt sporazuma između Rusije i Krima o ulasku Republike Krim u sastav RF odobri.

Ukoliko pogledate mapu, možete videti lanac zamrznutih konflikata oko Crnog mora koji mogu da budu aktivirani u svakom trenutku, izjavio je Basesku

Krim je svoje rekao, pošto je juče gromoglasno kazao DA otcepljenju od Ukrajine i pripajanju Ruskoj Federaciji, a sada je red na Kremlju da kaže svoje i da pokaže da je spreman da ustraje pred svim pretnjama koje stižu sa Zapada, što ekonomskih što latentno vojnih (pričamo, naravno, o gomilanju NATO avijacije na ruskim granicama, u baltičkim zemljama koje su članice ove vojne alijanse.

Zakarpatski Rusini su uputili pismo predsedniku Ruske Federacije, Vladimiru Putinu, u kojem traže zaštitu, podršku za proglašavanje nezavisne Republike Zakarpatske Rusije i slanje mirovne misije Rusije na teritoriju na kojoj žive u Zakarpatju.

Ruska ambasada je pre nekoliko dana saopštila da neće priznati Kosovo i da poštuje rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 – kaže on i nastavlja: – U suštini, Rusija je praktično prepustila SAD-u da odluči da li treba poštovati međunarodno pravo o nepovredivosti granica, ili separatističke grupe treba priznavati od slučaja do slučaja.

Rusija ne želi rat, izjavio je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin na specijalnoj sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Ukrajini. Sednici je prisustvovao i pučistički ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk.

Austrijski list navodi u daljem tekstu da je u današnjem svetu jedna stvar potpuno jasna: svako ko na pokazivanje moći reaguje pozivajući se na međunarodno pravo u startu je izgubio.

Dveri su otvorene za bilateralnu saradnju s pojedinačnim zemljama Evrope, jer mi sebe doživljavamo kao evropski degolistički pokret

Ruski lider Vladimir Putin sreo se u Sočiju sa vlasnikom Formule-1 Bernijem Eklstonom sa kojim je dogovorio da Gran-pri Rusija bude održan u tom gradu od 10. do 12. oktobra ove godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da se koraci koje preduzima zakonito rukovodstvo Krima baziraju na normama međunarodnog prava i treba da osiguraju legitimne interese stanovnika poluostrva.

Prvi čovek Rusije već danima je jedna od centralnih figura u vezi sa situacijom u Ukrajini

Svedoci smo da zapadni centri moći krše sve norme međunarodnog prava, podstiču i aktivno pomažu određene grupacije i pojedince u Ukrajini da nasilno osvoje vlast. Osnovni cilj je da Ukrajina postane članica NATO pakta, čime bi ovaj vojni savez izašao na granice Rusije.

Srbija je poslala jasnu podršku ruskom narodu u borbi protiv fašizma i nastojanju da ostvari svoja prava i zaštiti svoje interese u Ukrajini. Ovo je zajednička ocena svih učesnika na opšte narodnom mitingu kojeg su inicirali Srpski Pokret Dveri, a koji je u ponedeljak popodne održan ispred Ambasade Ruske Federacije u centru Beograda.

Guverner Donjecke oblasti u Ukrajini Pavle Gubarev najavio je da će zatražiti od predsednika Rusije Vladimira Putina da u taj region pošalje „ruske mirovne trupe. On je obećao da će će povećati budžetske plate radnicima za 40 odsto .

Prvi kanal ruske državne televizije u prilogu o političkoj krizi u Ukrajini uporedio je događaje u toj zemlji sa bombardovanjem Jugoslavije i NATO okupacijom Kosova i Metohije.

Što se geopolitičke dimenzije ukrajinske krize tiče, ona je očigledna. Ne mora se posebno ni objašnjavati. Možda treba samo dodati kako je ovo najbolji demanti svima koji su govorili da ne postoji geopolitička dimenzija raspada Jugoslavije i bombardovanja Srbije 1999. godine. Postoji, i te kako.

Predsednik Rusije Vladimir Putin mogao bi da postane novi Slobodan Milošević, ocenio je urednik Gardijanove rubrike Vesti iz Evrope Ijan Trejnor.