Podešavanja / Settings

Ispostavlja se da Sjedinjene Države mogu da deluju tako kako su SAD delovale u Jugoslaviji, u Iraku, u Avganistanu i Libiji, a da Rusiji nije dozvoljeno ni da zaštiti svoje interese

Putinu verovatno neće trebati vojna intervencija u jugoistočnoj Ukrajini, ali hoće da stabilizuje stanje u Kijevu

Putin nije želeo da direktno nekoga optuži, ali je rekao da u svetu postoje „mnoge sile, a da se neke od njih plaše veličine Rusije“.

Zapad protiv Rusije, po svoj prilici, ne vodi bitku koju bi morao voditi, ocenio je The Washington Post.

„Obraćamo vam se sa molbom da nas podržite u borbi za Otadžbinu. Molimo vas da nam pomognete da zaštitimo naše porodice, decu i stare. Molimo vas da lično obratite pažnju na novonastalu situaciju‟, pročitao je Ponomarjov reči upućene Putinu.

Postoji veliki broj mitova o obaveštajnom radu Vladimira Putina u Drezdenu. Govorilo se da je bio „politički obaveštajac“ – sakupljao je informacija o političarima i planovima neprijatelja sovjetskog bloka, od kojih je najopasnijim smatran NATO. Vrbovao je saradnike – emigrante i nemačke biznismene, dobijao preko njih informacije, analizirao ih i otpravljao u moskovski centar.

Posle tri i po godine zabavljanja Ljudmila Škrebnjova i Vladimir Putin venčali su se 28. jula 1983, kada je on imao 29 godina. Godinu dana kasnije, Putin je otišao na školovanje u Moskvu gde su ga pripremali za odlazak u Istočnu Nemačku. U Drezdenu je bio od 1985. do 1990. godine

Bivši zamenik državnog sekretara SAD i bliski saradnik Bila Klintona Nelson Strobridž Talbot prokomentarisao je na Tviteru trenutnu situaciju u Ukrajini, a predsednika Rusije Vladimira Putina uporedio je sa Slobodanom Miloševićem.

„Piroške na Majdanu nisu dovoljne da se spreči potpuni haos u ukrajinskoj ekonomiji“, – dodao je predsednik.

Ruski predsednik upozorava lidere na teškoće u isporuci gasa i opasnost od krađe prirodnog gasa koji kroz Ukrajinu ide ka evropskim potrošačima

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin posetio je danas u Beogradu predsednika Srbije Tomislava Nikolića i tom prilikom mu je uručio pismo ruskog predsednika Vladimira Putina, u kojem on apeluje na hitne konsultacije evropskih ministara da bi se obezbedile isporuke i tranzit ruskog gasa preko Ukrajine.

Bez obzira na sve prepreke, gasovod „Južni tok“ biće izgrađen! Rusija se ne plaši sankcija Zapada zbog Ukrajine i ako do njih dođe, svoje energente će preusmeriti na Istok, gde postoji jednak interes kao i u Evropi. Moskva ne razume zašto se Brisel meša u trenutno zategnute odnose Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država.

Putin je na današnjem sastanku s vladom posvećenom ukrajinskoj krizi rekao da je traženje plaćanja unapred u skladu sa ugovorom između Ukrajine i Rusije ali je zatražio od Gasprom da se za sada uzdrži od tog zahteva dok dve strane ne održe „dodatne konsultacije“.

Kada je imao 13 godina, Vladimir Putin je otišao u klub Trud da trenira džudo. A kada se njegov trener Anatolij Rahlin prebacio u sportski klub Trubostritelj, pri Lenjingradskom metalurškom zavodu, i Vladimir je krenuo za njim. Tu je Putin 1975. postao majstor ovog sporta.

Celi niz dnevnih novina u Srbiji je preneo pisanje zapadnih medija koji se histerično pitaju „Ko je Dmitrij Kiseljov?“, i uz mnoštvo neutemeljenih osuda pružaju nategnuto objašnjenje da se navodno radi o „novom glavnom Putinovom propagandisti“, iako je reč o čoveku koji na argumentovan način sistematski pobija sve neistine koje se plasiraju povodom zbivanja u Ukrajini.

Potpisnici su konstatovali da je razlika između Krima i Kosova u tome što je južna srpska pokrajina proglasila nezavisnost zbog toga što je NATO bombardovao Srbiju i prekršio međunarodno pravo – nažalost, uz učešće Nemačke.

Merkelova je ovo saopštila na evropskom kongresu svoje Hrišćansko-demokratske unije (EU) u Berlinu.

Za 12 godina Putin je povećao budžet Rusije 22 puta, vojne rashode 30 puta, BDP – 12 puta (Rusija je sa 36-og mesta po veličini BDP skočila na šesto),

NATO se od raspada SSSR-a agresivno širio ka istoku Evrope, posebno u protekle dve decenije. Tokom 1999. godine, u članstvo Alijanse ušle su Češka, Mađarska i Poljska. Potom je usledilo najveće širenje NATO u istoriji – 2004. godine sedam novih članica se pridružilo: Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Turska se okreće Aziji, gde dobrim delom i pripada. Poznato je i široj javnosti da je upravo sa predsednikom Putinom, premijer Erdogan želeo da se Turska priključi Šangajskoj grupi. Tako, kao da je neki način i sama odustala od članstva u EU, jer svoju budućnost vidi upravo u Šangaskoj grupi. To je ne samo ogromno tržište, već i mnogo bliže Turskoj nego EU- i u okrilju tih država članica Šangajske grupe, Turska je više dobrodošla nego u društvu evropskih država.