Pročitaj mi članak
Зашто Путин има већу подршку сиромашнијег дела народа од богатих Московљана, лако се може схватити ако се прочита или погледа бар један његов интервју.
Зашто Путин има већу подршку сиромашнијег дела народа од богатих Московљана, лако се може схватити ако се прочита или погледа бар један његов интервју. Он јесте човек из народа који није заборавио своје порекло ни кад се дигао у светску политичку елиту.
Рођен је у радничкој породици у Лењинграду 7. октобра 1952.Отац Владимир и мајка Марија били су радници у лењинградским фабрикама. Отац је био црвеноармејац, а мајка је преживела блокаду Лењинграда.
Путин је у омладинском кампу на језеру Селигер испричао како је његов отац спасао мајку:
– Кад се отац вратио са фронта и приближио се кући где је живео, видео је како санитарци износе умрле и рањене. Међу њима је видео своју жену. Санитарци су уверавали оца да нема шансе да она преживи. Он је ипак инсистирао да му жену оставе, иако је била тешко болесна. На срећу мајка се касније опоравила.
Мајка Марија је не само оздравила, већ је касније родила сина Владимира, будућег председника Русије.
И кад је постао председник Русије и један од водећих светских политичара Путин је говорио о томе како је порастао у радничком кварту Лењинграда у Басковој улици у такозваној комуналној квартири, тачније заједничком стану у коме више породица користи исту кухињу, купатило и тоалет.
Путин је као и Дмитриј Медведев завршио Правни факултет, а потом је почео да ради у КГБ у спољној обавештајној служби.
Као официр КГБ службовао је у Источној Немачкој.
По повратку у земљу запослио се на Лењинградском универзитету, где је као помоћник за међународну сарадњу Анатолија Собчака, тада врло популарног градоначелника „северне престонице“, ушао у политичке воде.
Како је породица Путин скромно живела, испричао је за време боравка у руској провинцији у Хакасији:
– Сећам се како је отац записивао стање на струјомеру. Водио је рачуна о сваком киловату и свакој копејки. Све рачуне је плаћао на време. То је било важно за породицу и зато сам упамтио како се он пењао на степенице и гледао у струјомер. Живели смо скромно и то не смемо да заборавимо.
Додуше, Путин је признао да није баш штедљив, мада не спада ни у оне који су у стању све да спискају, јер то сматра неодговорним. Настоји да буде рационалан и кад одлучује о државним питањима.
Путинови родитељи су се трудили да учине живот свог јединца лепшим, па су настојали да он стекне културне навике. Купили су му хармонику на којој је у детињству свирао. Зато му није било тешко да недавно на клавиру научи да одсвира неколико песама. То је већ показао пред камерама и шокирао западне новинаре и оне који мисле да бивши официри КГБ знају само да хапсе и саслушавају.
Кад је завршио школу оставио је хармонику, јер га је као и већину вршњака више занимао спорт. У младости се бавио самбом што је скраћеница од „самооборона“. Дакле, циљ тог спорта је да се човек научи да се сам одбрани. Тако је почео да тренира џудо у којем је имао и такмичарских успеха док је живео у Лењинграду.
Није неважно то што је Путин био градско дете и за разлику од Јељцина и Горбачова није имао њихове комплексе које су показали кад су почели да путују по свету. „Отац перестројке“ Михаил Горбачов је причао да је први пут ушао у воз у 19. години. Његов наследник у Кремљу, први председник нове Русије Борис Јељцин је растао на селу и имао сталне невоље са оцем који га је често тукао. Горбачов и Јељцин су први пут путовали у иностранство у зрелим годинама тек кад су постали високи партијски и државни руководиоци. Зна се да су били силно шокирани угледавши тамошње излоге и изобиље робе.
Путин је све то на време видео, па је за њега као председника државе долазак на Запад било нешто нормално. Иако су имали формално завршене факултете, Горбачов је био правник, а Јељцин грађевински инжењер, они су ипак били недовољно образовани и углавном су се ослањали на интуицију.
На Западу су настојали да примене исту тактику према свима који су им долазили из Москве. Горбачову, Јељцину и на крају Путину су нападно повлађивали и обасипали их комплиментима.Британска „челична леди“ Маргарет Тачер је проценила, или су јој сугерисали саветници, да се Горбачову веома свиђа да га хвале. Јељцин је поверовао да се стварно спријатељио са америчким председником Клинтоном, па је често патетично подижући руку понављао: „Мој друг Бил“. Обојица су поверовали да су „месије“ које ће заувек помирити Исток и Запад. Епилог се зна, а шта су о Јељцину мислили, види се из америчких политичких мемоара.
Џорџ Буш је покушао да на исти трик „упеца“ Владимира Путина. За време првог сусрета у Љубљани пред новинарима је рекао: „Зар човеку са оваквим очима може да се не верује?“ Можда му је приватно и веровао, али је Америка гурала своје планове не водећи рачуна о руским интересима.
Интересантно је питање како су Путин и Медведев чували тајну о планираној рокади и замени фотеља. Кад је Путин више пута поновио да му се премијерски посао допада, многи су помислили да је то сигнал да ће препустити још један мандат Медведеву. Међутим, шест година је дугачак период и без обзира на међусобна заклињања о искреном пријатељству у политици је све могуће, па је сасвим логично било очекивати да Путин искористи своју популарност и врати се у Кремљ.
Потпуно је разумљиво да је посебно Медведеву било стало да сачува тајну да ће по истеку мандата препустити место Путину. Да се то знало он би од почетка, како то кажу на Западу, био „хрома патка“. И онако су многи у Москви пре четири године говорили и писали да ће Медведев бити само „чувар трона“. Спретним изјавама Медведев је код домаће и стране јавности стварао илузију да озбиљно размишља да се бори 2012. да остане у Кремљу и тако је себи одржавао, па чак и подизао политичку цену.
