Pročitaj mi članakHrvatski istoričari moraće da preispitaju svoje povjesne stavove
То је четврти новчић који је припадао српској средњовековној држави а који је пронађен на хрватском приморју. Хрватски археолози кажу да се ради о емисији динара кованој крајем 13. и почетком 14. века
оком археолошких радова на темељима грађевине недалеко од Диоклецијанове плате у центру Сплита, пронађен је средњовековни новчић због којег ће хрватски историчари морати да преиспитају своје повјесне ставове. Наиме, ради се о сребрном новчићу српског краља Стефана Уроша II Милутина. Хрватски археолози кажу да се ради о касној емисији динара, кованој крајем 13. и почетком 14. века.
То је четврти новчић који је припадао српској средњовековној држави а који је пронађен на хрватском приморју. Два примерка налазе се у Музеју хрватских археолошких споменика. Један од њих је новчић који је издала држава којом је владао Стефан Драгутин, брата краља Стефана Уроша II Милутина.
Стефан Урош II Милутин Немањић рођен је око 1253. године у Неродимљу, код данашњег Урошевца. Био је краљ Србије између 1282. и 1321. године. Слови за једног од најмоћнијих српских владара. Уз његовог унука Стефана Душана Силног.
Припадао је лози Немањића. Његов отац био је краљ Стефан Урош I Велики а старији брат Стефан Драгутин, који је такође носио краљевску круну.
Од 1282. године Милутинова линија постала је главна у српској владарској породици. Он био отац краља Стефана Уроша III Дечанског, деда краља, а касније цара, Стефана Уроша IV Душана Силног и прадеда цара Стефана Уроша V Нејаког.
Током четири деценије његове владавине Србија се проширила на југу, до границе на југу која је ишла линијом Охрид, Прилеп, Штип.
Он је први краљ Србије који је постао значајан политички и војни фактор у региону. Он је склапао офанзивне савезе, али је истовремено био на удару околних држава. Уговореним женидбама успео је да утврди освајања из ратова са Византијом и Бугарском док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина наследника Стефана Урошa III као таоца.
Модернизовао је државу, примењујући добру праксу и примере Византије. Подигао је и обновио велики број значајних манастира и цркава међу којима су Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане и Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару. Проширио је београдску тврђаву.
Женио се чак пет пута.
