Pročitaj mi članak

Srbi su osnovali grad Bahmut

0

Kao što Petrovgrad ne sme da bude Zrenjanin, tako i Bahmut ne bi trebalo da bude Artjomovsk!

И ми Срби би требало да се питамо о томе јер пре доласка Срба на простор Славеносрбије, на месту данашњег града Бахмута, није било ничега. То је била обична пустара.

Срби су практично основали град Бахмут, који је добио име по реци Бахмутки (или река Бахмут), која пролази кроз ово некадашње српско насеље.

Бахмут био седиште српске административне области Славеносрбије, која је постојала у саставу велике Руске империје у 18. веку, тачније у периоду 1753-1764.

Само утврђење из ког ће понићи град Бахмут направио је 1701. године руски цар Петар I Велики (1682–1725) населивши на то место стотинак козака, специјалних заједница руских војника, који су организовани као ударна песница руске војске и одбрана од упада Пољака, кримских Татара и осталих азијских номада.

Козаци су ту опстајали и борили се на руској граници, бавећи се и рударењем соли. Међутим, током 1718. и 1719. године то утврђење бива потпуно напуштено.

Зато је крајем фебруара и почетком марта 1753. године руски Сенат донео одлуку да се на простору (у)крајинске линије (граничнног ланца) који се простире између река Бахмутке и Лугањ на самој граници са кримским Татарима, населе Срби пристигли са аустријским потпуковником Јованом Шевићем и пуковником хусарским Рајком Прерадовићем.

Планирано је да се између река Бахмут и Лугањ настани 3.000-5.000 српских војника, по угледу на Нову Србију, која је раније основана на територији данашње Кировоградске области у данашој централној Украјини.

Прерадовић и Шевић су постали руски генерали и одмах су формирали два хусарска пука под српским именом, и два „пикинерна“ пука у које су други насељеници примани. Ти пукови су чинили Славјаносербски војни корпус руске војске.

Прерадовић је отишао у Бахмут, а Шевић у Лугањ где су им бити штабови.

Бахмут је постао седиште Славеносрбије и Срби на месту данашњег града оснивају прво градско насеље.

Пошто су били вични војној вештини, Срби у Славеносрбији су релативно брзо и лако разбили околне Турке и Татаре, па се граница померила далеко на југ и запад, чиме је и престала потреба за постојањем Славеносрбије, као посебне граничне области 1764. године.

Међутим, град Бахмут, махом насељен Србима пристиглим са Прерадовићем и Шевићем и назван по реци Бахмутки (или Бахмут) која кроз њега протиче, 1783. године стиче статус града у оквиру Новорусије, области коју су Руси полако ослобађали од власти кримских Татара.

Након крваве комунистичке револуције у царској Русији, одлуком диктатора Стаљина 1924. године, град Бахмут, као историјско седиште Славеносрбије, назван је „Артјомовск“, по комунистичком пропагатору и револуционару Фјодору Андрејевичу Сергејеву званом „друг Артјом“ из Курска. То је учињено у част човека који је интензвно, као етнички Рус, радио на утемељавању украјинске нације и Украјине на том подручју, а који је страдао несрећним случајем 1921. године приликом испробавања високобрзинских вагона.

И град Луганск, престоницу Луганске Народне Републике, су основали Срби, који су на том месту живели са својим командантом 3. пука Српског корпуса Јованом Шевићем. На месту данашњег града Луганска је најпре настало село Камени Брод ког су основали Срби 1750-их година из ког је изникао данашњи Луганск.

Сматрамо да ми као Срби треба да се држимо одлука наших предака који су основали Бахмут и да град Бахмут зовемо именом које су наши преци изабрали.