Подешавања / Settings

Мила Михајловић, Српкиња, истраживач, новинар чувене италијанске телевизије РАИ и књижевник, случајно је пронашла документ Специјалне канцеларије Министарства краљевске морнарице Италије написан 1917. године у Милану, који баца потпуно ново историјско светло око српске голготе у Албанији током Првог светског рата. Документ говори и о стварној помоћи такозваних великих српских пријатеља, Француске и Енглеске српској […]

Многи и најдобронамернији пријатељи Србије склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост, да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им је тешко објаснити да нажалост Срби и Србија […]

”Позивамо наше саборце и симпатизере и сав народ широм отаџбине и расејања да се према својим могућностима, прикључе овој значајној акцији у години јубилеја и да на 100 година од Албанске голготе дамо свој допринос да се маузолеј заврши према пројекту Николаја Краснова из 1939. Имамо прилику да се уз добру вољу, мали труд и скромно […]

Непосредан повод за рат било је убиство надвојводе Франца Фердинанда, међутим, узроци су се налазили у вишедеценијској сложеној војно-политичкој ситуацији, ривалитетима и припремама за рат између великих сила у Европи. Ултиматум Принца Фердинанда је 28. јуна 1914. у Сарајеву убио Гаврило Принцип, члан Младе Босне, организације чији су циљеви били уједињење Јужних Словена и ослобођење […]

Поштовани пријатељи и искрени родољуби, Удружење грађана Церски марш из Шабца и ове године организује традиционалну манифестацију Церски марш (седмии пут) у недељу 14. августа 2016. године, у част јунака који су августа 1914. године, против аустро-угарске војске, изборили прву савезничку победу, у Првом светском рату. Ова манифестација подразумева пешачење 35-36 км, од центра Шабца […]

  Након 100 година од када је школа у Единбургу прихватила дечаке из Србије, који су бежали од страхота Првог светског рата, њихови потомци ће се ове недеље састати у том шкотском граду како би им одали почаст. Дечаци и младићи, старости између 12 и 27 година, дошли су у школу Џорџ Хериот 1916. године, […]

Поред опште познатих чињеница о Првом светском рату, овај војни сукоб имао је и своју мистериозну страну. Многи догађаји из тог рата до данас су остали обавијени велом тајне, неразјашњени или тек делом објашњени, што их је временом учинило још загонетнијим и мистериознијим. Ово је прича која открива једну такву енигму везану за српску војску […]

“Господине пуковниче, немате ми шта честитати. Пожелите ми славу војводе Путника”, ловорике које је побрао најдаровитији војсковођа мале сељачке војске на Балкану пожелео је за себе министар оружаних снага царске Русије Поливанов када му је у другој години Великог рата српски изасланик у тадашњем Петрограду честитао наименовање на високу дужност. Историчари су израчунали да је […]

Изложби је претходило четворогодишње истраживање по српским, руским, енглеским, аустријским и немачким архивима. Ова изложба je започета пре две године, изложбом у Сиригу, с тим што је у Руском дому изложено 95 одсто новог материјала. „Простор нас је омеђио да нисмо испричали целу причу у ширем контексту, али смо обухватили све сегменте везане за борбе […]

Дневне новине Курир и Александар Родић лично свесни су значаја чувања славне српске традиције и идентитета.

Почетак нашег ратног ваздухопловства обележио је официр – пилот Бранко Вукосављевић. Иако се по једна улица у Београду и Новом саду зову по њему, то име треба запамтити.

Увек када нам се пружи прилика морамо да се сетимо, говоримо или пишемо о онима који су нам омогућили да можемо да ходамо усправно. Оним синовима Србије који су нам очували Отаџбину.

Са само девет година, Момчило Гаврић је добио чин каплара. Две године касније, на Кајмакчалану, војвода Живојин Мишић је био шокиран када је видео униформисаног 11-годишњег дечака, али када му је објашњено како је дечак доспео ту где је, војвода га је унапредио у поднаредника.

Током евакуације српских трупа преко Албаније Добровољачки одред мајора Војина Поповића представљао је заштитницу 2. српске армије.

Говор српској војсци и резервном батаљону поручника Тасића из представе Свети Георгије убива аждаху. Како треба да се бори српски војник у борби против непријатеља

У ово време, у коме су појачане активности на прекрајању историје и умањивању улоге и заслуга Србије у Великом рату, стање споменика је следеће:

Михајло Пупин је током Првог светског рата, код јеврејских банкара у Њујорку, више пута заложио сав свој иметак, који се мерио, са правима за патенте на преко 100 милиона садашњих долара, да би Краљевина Србија добила ратне кредите.

Од јединог становника у селу, старца Мије, траже податке о броју српских трупа у том крају, особито на путу према Сави. У дужем разговору старац успева да их убеди да крену правцем где је било највише српских војника, истичући да их на другим путевима чека сигурна смрт од четника. На питање да ли им он није пријатељ, чича их назива бандитима и лошим људима. Непријатељска јединица прихвата правац који је предложио чича Мија, под условом да он иде напред.

Трагична судбина српске ћирилице сеже у 11. век када је католичанство на синоду у Солину бацило, практично, анатему на ћириличко писмо прогласивши га за „ђавољи изум“. Било је то 1060. године, дакле, само шест година после познатог хришћанског раскола 1054. године на католилчанство и православље.

За све оне који данас трагају за „десним изразомˮ у политици, култури и уметности добро би било да се најпре упознају са оним што су најбоље снаге српског ума и карактера написале и урадиле у овом кључу у времену између два светска рата када је „српска десницаˮ доживела свој врхунац.