Подешавања / Settings

Објављивање фотографије Хитлеровог личног фотографа у недељнику “Време”, на којој за рођендан 20. априла 1941. године прима поклон донет из Сарајева – спомен-плочу Гаврилу Принципу, у први план избацило је тезу да је Први светски рат одиграо одлучујућу улогу у формирању Хитлеровог става према Србима.

У средишту догађаја су судбоносни тренуци непосредно пред агресију Немачке на Краљевину Југославију и бомбардовање Београда 6. априла 1941. године. Сва права Контраст студио,РТС.

У средишту догађаја су судбоносни тренуци непосредно пред агресију Немачке на Краљевину Југославију и бомбардовање Београда 6. априла 1941. године.

Само у женском затвору у Забели комунисти су после рата држали преко 3.000 равногорки, док у њиховим редовима у целој земљи није било толико партизанки до краја 1943. године.

Јуче је у Будимпешти свечано откривена биста Миклошу Хортију, регенту Мађарске, Хитлеровом савезнику у Другом светском рату, окупатору Новог Сада и Бачке у периоду 1941-1944.

У Москви на Црвеном тргу већ 11.пут се организује свечани марш поводом легендарне параде која је била одржана 7.новембра 1941.године. Ове године ће свечаним маршем по калдрми Црвеног трга проћи више од 2 хиљаде војника и официра Руске армије, одевених у војну униформу тих година.

Мухарем Баздуљ, писац и новинар, објавио доказ зашто није могућа ревизија Првог светског рата: Ова фотографија успоставља везу између Првог и Другог светског рата. Принцип био нека врста претече ослобођења свих делова света који су у то време били покорени и окупирани.

На врхунцу славља Хитлер добија на поклон једини ратни трофеј донет из раскомадане Југославије – спомен-плоча Гаврилу Принципу донета из окупираног Сарајева; уручења поклона снима Хитлеров службени фотограф, Хајнрих Хофман. Зашто се без ове фотографије не може сматрати потпуним ниједна полемика и анализа о почетку Првог светског рата, о историјској тежини Сарајевског атентата, Младе Босне и Гаврила Принципа, карактеру југословенског политичког пројекта, те о Другом светском рату као наставку незавршеног Првог?

У свом веку ова жена више је туговала и стрепела него што се веселила и радовала. Два рата однела су јој скоро све најмилије. Преживела је два логора и издржала комунистички погром. Умрла је 1970. Ако је срамота што се ни данас не зна где је Дражин гроб, ништа мања није неправда што је патња његове животне сапутнице – заборављена!

Благоје Јововић, човек који је извршио атентат на Анта Павелића, кога је озлоглашени усташки вођа молио за милост, био је припадник бјелопавлићке четничке бригаде. Атентат је извршио да би осветио све жртве које су страдале од усташке руке.

Хусеин еф. Ђозо у Другом светском рату био је имам 28. Регименте 13. SS Waffen Handžar дивизије са чином „хаупстурмфуехрера“, односно капетана. После рата је одлежао пет година затвора због сарадње с непријатељем и „јер је својим радом подигао морал у непријатељским јединицама“. Данас основна школа у Горажду носи његово име.

Октобар је био време смрти у Краљеву 1941. године. У јеку устанка и данима распиривања грађанског рата у Србији, настала је и песма „Над Краљевом жива ватра сева“, чији су јунаци официри Сима Узелац и Јован Дерокo.

Војници НДХ који нису успели да од Хрватске добију потврду о учешћу у тим формацијама, добили су је од наше земље.

Аутор књиге „У потрази за јунаком“, о замкама званичне историје, Србији, Андрићу. Мит о његовом херојском делу створили су југословенске и немачке дипломате, политичари и новинари

У Спомен парку „Крагујевачки октобар“ ће крај споменика ђацима и професорима стрељаним 1941. године бити одржана традиционална антиратна манифестација Велики школски час. Манифестацији ће присуствовати и председник Србије Томислав Николић.

Ана Рупић организује посете Немаца исељених после Другог светског рата. Долазе већ три деценије да би посетили родни дом.

„Да није било вас у Србији се не би рађала деца, а рађају се поносна и честита деца Србије која вас никад неће заборавити“.

Јединице Народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пеке Дапчевића и совјетске Црвене армије на челу са генералом Владимиром Ждановом ослободиле су Београд 20. октобра 1944.године.

У Народном музеју у Зрењанину је отворена излозба под називом „Били су само деца“, која сликом и речју приказује страдање 19.432 деце, уморене у усташком логору Јасеновац, током Другог светског рата са подручја тзв. НДХ.

Свечаност у Јајинцима, посвећена очувању сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том стратишту у Другом светском рату, пала је у сенку због незапамћеног скандала који је уприличио државни врх Србије!