Прочитај ми чланак

ВЕЛИКА СРАМОТА: Србија помаже усташама да добију пензију!

0

Srbosjek_(knife)_used_in_Croatia_-_1941–1945

Војници НДХ који нису успели да од Хрватске добију потврду о учешћу у тим формацијама, добили су је од наше земље.

Нечувено
Усташе, то јест бивши припадници војне формације некадашње Независне државе Хрватске (НДХ), који су одговорни за страдање стотине хиљада Срба током Другог светског рата, данас добијају пензију захваљујући Србији.

Добили негативан одговор
Наиме, према тврдњама хрватског Јутарњег листа, досад је 1.683 припадника хрватских оружаних формација усташа и Павелићеве телесне задруге који се налазе у евиденцији хрватског Завода за пензионо осигурање, а који нису од своје државе успели да добију потврду о учествовању у оружаним снагама НДХ, помоћ добило од Војног архива наше земље.

За усташе издвојено 45 милиона евра

Према тренутним подацима, број припадника усташких јединица, домобрана и оружаника, или чланова њихових породице који након смрти својих рођака наслеђују пензије данас је чак 13.011.
Према подацима Јутарњег листа, до краја ове године за њихова примања издвојиће се укупно 45,7 милиона евра.

Влатка Лемић, директорка Хрватског државног архива (ХДА), тврди да је чак 70 одсто од 1.683 особе које су у последњих 20 година тражиле потврду да су биле припадници војне гарде НДХ од њих добило негативан одговор.

То значи да ХДА није имао те информације јер се већина података о војној гарди НДХ чува у Београду, у Војном архиву српског Министарства одбране. Одатле је велики део хрватских ветерана и успео да добије потребна документа.

Институције НДХ које су издавале документа о учешћу у оружаним снагама више не постоје, а у хрватском Заводу за пензионо осигурање кажу да су грађани ветеранским задругама морали да поднесу потврду Хрватског државног архива или неки други документ, у овом случају српски, којим би се потврдила њихова припадност снагама НДХ.

Највише захтева 1994.

Иначе, до краја 2012. захтев за издавање потврде о учешћу у оружаним снагама НДХ поднело је 1.683 грађана из Хрватске и БиХ. Највећи број поднет је 1994, затим 1995. и 1996.