Подешавања / Settings

Три дана пред пети октобар, председник СР Југославије је упозорио да би марионетска власт довела до губитка суверенитета, идентитета и великог дела територије.

„Раднике који се муче за опстанак Вучићева влада замајава новим законом о раду, а када је он донесен било је очигледно да је он заправо нова мука за раднике у Србији и да уместа њима да већа права он их је обесправио. Сада се много лакше отпушта. Интересантно је да је тај нови закон о раду уподобљен са законом ЕУ, да ли сада видите шта је то? То је покушај да од радника направе роба. “ рекао је представник Аутономних националиста у интервју за Србин.инфо.

Према његовим речима Београдска позоришта пажљиво бирају свој репертоар тако да се никога не тиче и да никога не наљуте.

– Сада испада да је све зло почело 5. октобра, а да је пре тога било неко дивно време, каже један од оснивача Демократске странке Драгољуб Мићуновић.

Љубодраг Дуци Симоновић говори о криминалној природи Зорана Ђинђиђа.

Већ увече, 5. октобра 2000, припадници иностраних тајних служби кренули су у заузимање виталних институција Србије. У Институт за безбедност на Бањици тада нису успели су да уђу, али су ушли у марту 2001. Суверенитет Србије је укинут.

Многе ствари код Срба су испретуране, наопачке постављене, наопаке, парадоксалне и апсурдне.

Долази гладна и суморна 2000. година и Милошевић на септембарским изборима беспотребно иде на превремене председничке изборе, само како би дао подршку ЈУЛ-у на савезним изборима.

Зато што је српска полиција много више од пендрека и марице; она је поред осталог место где су укрштене и похрањене највеће и најпрљавије тајне Петог октобра – тог комплота странаца, домаћих политичара, пандура, тајкуна и истакнутих чланова подземља.

„Ако пратите развој ситуације у Украјини, видећете за коју седмицу или две како ми поступамо према неодговорној политичкој елити. То ће бити поруке и за вашу политичку елиту“, запретио је посланик Европског парламента Јелко Кацин у интервјуу босанској телевизији 12. фебруара.

5. октобра 2013. године навршава се два века откако су Турци Османлије поново ушли у Београд, и 13 година откако су ДОС-манлије почеле да уништавају Србију.

Немогуће је направити јасан отклон од погубног пута у ЕУ у последњих 13 година без јасне свести о томе шта је почетак тога пута, односно без разумевања улоге 5. октобра у новијој политичкој историји Србије. Ако 5. октобар називамо победом – онда благосиљамо почетак еврофанатизма и дефинитивног разарања Србије.

Када смо већ овде, код улоге „прљавог“ америчког новца у довођењу пете колоне на власт у Србији у октобру 2000- овде треба цитирати самог пуковника Хевлија, који је сам признао ( у свом интервјуу уреднику магазина „Мир“, госпођи Мети Спенсер, почетком 2008) да је био изузетно (пријатно) изненађен, када је председник Клинтон одобрио, само за финансирање и обуку ОТПОРА, 25 милиона долара.

Кад се свест нашег народа приближила нули и нема научимо нешто корисно од Турака да не би над нама господарили на неки начин.

Фудбал није изузетак: не постоји ниједна област у Србији у којој за претходних 13 година није забележен драстичан пад.

Прво планирали да отму неког од Карића, затим Цептера, Костића, Џајића. Легија изабрао „земунце“ да ликвидирају Арканове убице.

Добрица Ћосић упутио је писмо студентима ван земље, и позива их да се врате у отаџбину. „Одливање памети и знања можда је највећи пораз Србије“, каже Ћосић.

Један од симбола петооктобарских промена, Љубисав Ђокић-Џо који је са својим багером те 2000. године пробио полицијски кордон и ушао у зграду РТС-а, чиме је и формално пао Милошевићев режим, више од деценију касније признаје да је изигран и огорчен на „победнике“ који су искористили народну вољу за своју корист. У интервјуу за „Правду“, 12 […]

Пети октобар, 12 година након смене Милошевићевог режима, време је да се преиспита постигнут напредак, али и прилике које су пропуштене.Пре 12 година био је у свом багеру на улици и борио се против ондашњег режима. Багер, симбол петооктобарских промена у Србији, данас је покварен. Није га продао иако му је то била једна од […]

Навршава се још једна, 12. по реду, годишњица петооктобарских демонстрација. Да је у протеклих 12 година барем делом остварено оно што се обећавало и што се очекивало од пада Милошевића, данас би овај догађај вероватно био обележен као значајан државни празник и на годишњицу би се широм земље одржавале свечаности, а Србија би била чланица […]