Патим што је тај 5. октобар био мирна револуција. Мислим да је толико зло морало да буде угушено у крви. И мислим да нам се крв приближава, рекао је редитељ и некадашњи управник Атељеа 212 Кокан Младеновић.

Он је на новинарско питање да ли мисли да ће нам се та крв и десити само кратко рекао:

„Не мислим, надам се да хоће.“

Он је истакао да замера својим колегама који ћуте напоменувши да не воли наш театар, нити тај театар воли њега.

„Мислим да је тај театар на једној озбиљној странпутици. Неки велики уметници, велики глумци, попут чувеног колеге Микија Манојловића, се понижавају у додворавању новој власти, тврди Младеновић.

Према његовим речима Београдска позоришта пажљиво бирају свој репертоар тако да се никога не тиче и да никога не наљуте.

„Наравно, свуда има часних и лепих изузетака, али говорим паушално. Кад погледате управнике позоришта у време када сам ја почињао да се бавим театром, Јован Ћирилов, Борка Павићевић, Љубомир – Муци Драшкић, Вида Огњеновић, и кад погледате људе који се данас налазе на њиховим местима, то је већ осећање озбиљне нелагоде, а можда и срамоте“, рекао је Младеновић.

Младеновић каже да такав неки полусвет, који је много видљивији у култури, чини наш јавни живот, „такав полусвет одлучује о свему у нашој држави“.

„Неки полуписмени људи, људи који се „телепромптују“, возе се „ваздуплоховима“ , неки нишчи духом су постали најважнији људи наше земље. И та земља то трпи. Ја, како год то било ружно да се каже, патим што је тај 5. октобар био мирна револуција. Мислим да је толико зло морало да буде угушено у крви. И мислим да нам се крв приближава, у сваком смислу“, рекао је Младеновић.

Извор: mojnovisad.com

Ознаке: 5 октобар, Кокан Младеновић, позоришни редитељ, револуција