Подешавања / Settings

Коракс је, коментаришући уметност Марине Абрамовић нацртао карикатуру у листу Данас на којој уметница гледа у магарца са шајкачом. „Све нас је направила магарцима“, рекао је Кораксић додајући да њен долазак надопуњује лаж којом нас свакодневно засипа председник Србије Александар Вучић. „То су две велике лажи које су компатибилне. Једну стално слушамо од Вучића, а […]

Округли сто је централни догађај дводневног скупа „Београдски контрапункт“, који се трећи пут одржава у Београду у организацији Министарства културе и информисања Србије као покретача и Завода за проучавање културног развитка као реализатора, са циљем да окупи уметнике и мислиоце из различитих делова света који својим радом знатно доприносе разумевању савремених светских токова, односно ситуације […]

Када се пре четири године у Аустрији обележавала стота годишњица од почетка Великог рата, историографија и медији су давали главни тон у националној култури сећања. Сада, на стоту годишњицу од његовог краја, главну реч у овдашњим комеморацијама води уметност. Најкраћи закључак би био – ратови почињу у политици, разрешавају се у уметности. Најкраћи закључак је […]

Лутовац је аутор неколико уметничких филмова (видео-арт, видео инсталација и мултимедија-мономедијска  уметност): режирао их је, играо главне улоге и написао сценарија. Недавно је учествовао на изложби слика XVIII Крајишки ликовни салон у Железничком музеју у Београду, сликом под називом  „Православље долази са југа“. Господине Лутовац, да ли сте као мултимедијални уметник, раритет на овим просторима, […]

Ево шта је о ријалити програмима рекао Емир Кустурица: „Данас, ако нису вулгарни, ако немају оне најбруталније шале које их изједначавају са оним што смо ми презирали и називали ‘булеварским позориштем’, филмови све теже издржавају у биоскопима. Ово време је преусмерено на ријалитије, вулгарност живота која је, заправо, једно политичко оруђе које преусмерава пажњу на […]

Левичарски герилски уметници су познати: славни Бенкси као мете држи капитализам, конзумеризам и неједнакост; отац стенсил графита Блек ле Рат углавном критикује репресију и бави се разним врстама отпора; Шепард Ферли овековечио је успон Барака Обаме постером о „нади“, а сада се бави проблемима муслимана у САД, као и корпоративизацијом политике… У Трамповој ери, међутим, десница има свог герилског уметника. […]

Међу добитницима су композитор Едуард Артемјев, кореограф Јуриј Григорович и оријенталиста генерални директор Ермитажа Михаил Пиотровски. Државна награда Руске Федерације је највише признање за заслуге у области науке и културе у друштву и држави. Церемонија доделе одвија се за Дан Русије у Кремљу. Као што је рекао је Путин, уручивање награда је увек посебан догађај, јер су лауреати необични, изванредни људи, чија достигнућа […]

Ненад Гвозденовић је говорио о томе како је постао глумац (00:01:00), зашто је хтео да учествује у ријалитију „Сурвајвору” (00:04:00), о свом детињству на острву Ластову и Ариљу (00:06:30), о својој породици и редитељском раду (00:13:00), о томе где му је завичај и зашто је сањао маслину која рађа шљиву (00:18:00), о томе где се […]

Живимо у млаком, равнодушном времену, без великих узлета. Ипак, међу нама су били и данас постоје људи са великом мисијом, уверени да се вреди жртвовати, да је живот мала цена за нешто што се воли, каже у разговору за Спутњик Сања Домазет, ауторка књиге есеја „Божанствени безбожници“, посвећене иконама 20. века. Живимо у млаком, равнодушном […]

Одмах након Другог светског рата, у уметничком свету Њујорка догодило се нешто узбудљиво, пише ББЦ, а преноси загребачки “Индекс”.

Шта се то догодило да они чији глас је трајно промукао од оговарања „тоталитарног, недемократског система“ сада кад је дошла слобода, не могу да напишу новелу, камоли роман; позоришни комад који ће остати упамћен

Својевремено је проф. др Владета Кошутић давао тему “Дон Кихотово и Хамлетово лудило“ за писмени део испита из опште књижевности на Филолошком факултету у Београду.

Посебно је занимљиво и индикативно у раду српских медија да оно што је и де јуре и де факто установљено од стране државе и озваничено медијским путем као девијантност и тежак криминал, поприма, паралелно једну сасвим другу конотацију званично, такође кроз популаризацију телевизијских ток-шоу емисија најнижег облика хедонистичке тривијализације и парадирајућег конзумеризма. Редуковањем озбиљне друштвене патологије и аномије на ниво забаве, ироније, или пак, наводно озбиљном приступу проблематичном и несхваћеном појединцу; улизивачким фразама га сагледавати са “боље” стране и подстицати његове “врлине” исти проблем не само да бива потиснут, већ се тиме јавно представља као успех, тако што му се кроз забаву даје симболички легитимитет.

Наивно схватање уметности у прошлости скупо нас је коштало; уметност као медиј културне комуникације погодан је за манипулације.

Др Љубодраг Дуци Симоновић ће одржати трибину „Уметност и спорт“ у просторијама музичке школе „Владимир Ђорђевић“ 27 марта у 19 часова.

Радослав Рале Миленковић, познати српски глумац и режисер говори зашто је уметност наспрам политичке власти субверзивна, због чега је савремена српска драма често претварала се у политичку пропаганду једне идеје и због чега су савремени српски уметницими често ради тренутне материјалне користи или варљиве славе постојали медиокритети, полтрони и .итд.

Ја сам васпитан на америчком филму и као млад сам обожавао Америку. Мој омиљени филм одувек је био „Ко је убио Либерти Валанса” Џона Форда, у којем се све време расправља да ли је убица пуцао слеђа или спреда. Данас те убијају с безбедне даљине. Нити може жртва да се брани нити се убица кажњава

Рибље очи неког чудног створења плутају на површини мора, буље у мене. Човек вози свој ковчег. Текст који прати ове надреалне слике, руком писан, наизглед древан али потпуно неразумљив. Само што сам закорачио у бизарни универзум Кодекс Серафинијануса, најчудније енциклопедије на свету.

Да ли се уметност отуђила од човека и од саме своје суштине? Прво је из уметности одстрањено мајсторство, затим креативност, онда форма, боја и ликовност, а потом и све остало.

Уметник је призван вечно следити идеал, и разумевати да ће увек нешто бити недоречено. Увек ће бити заустављан сопственом људском ограниченошћу, али ће поново и поново настављати кретање ка идеалу.