Подешавања / Settings

Од давнина, Јермени су неговали своје уметничке традиције, које одражавају јединствену културу и крајолик. Видове свакодневног живота изражавали су већином на уметничком начин, у везу, украсима, резбаријама и дизајну.

Откако је света и века, оно што се погрешно назива културом, а што је, заправо, уметност, зависило је од мецена.

Српска савремена уметност са Косова и Метохије је опљачкана и протерана уметност (између осталог и мојих 150 дела, десет година рада). Не постоји препознатљив стратешки политички консензус о важности уметности за афирмацију Србије и Косовских Срба у Србији и у свету, каже професор мр Петар Ђуза.

Английская писательница Вирджиния Вулф писала эссе об английском романе 20 века, который она начала следующими словами: „Когда человек пишет об английском романе 20 века, он должен, прежде всего, вспомнить о русском романе 19 века.

О животу Руског Дома данас прича његов директор Михаил Денисов.

После револуције 1917. године хиљаде људи из Русије, који су преживели ужасе политичког преврата, грађанског рата, глад, небројено много невоља и трагедија, у страху пред неизвесном будућношћу били су принуђени да напусте своју домовину.

Поводом годишњице рођења великог српског уметника Моме Капора, и поводом тога што се данас у 13 сати, у Скупштини града Београда додељује награда која носи његово име, великом аустријском писцу Петру Ханкеу, објављујемо један од Капорових последњих интервјуа, у којем је говорио о блиским српско-руским односима и личним виђењима велике руске културе.

Већина изјава уметника и културних практичара углавном се своди на критику односа политичке и државне олигархије према културној продукцији и буџетској расподели. То је постало већ досадно.

На данашњи дан 1873. године у Чачку је рођена српска сликарка Надежда Петровић, чије је дело снажно утицало на развој модерног српског сликарства. Од око 200 њених сачуваних слика, неке се сврставају међу најбоља дела у српској ликовној уметности – „Ресник“, „Аутопортрет“, „Нотр Дам“, „Булоњска шума“. Била је професор на Академији ликовних уметности у Београду […]

Ретроспективну изложбу слика „Милан Коњовић: повратак у Париз“, након публике у Паризу у Културном центру Србије и Новом Саду у Спомен-збирци Павла Бељанског, до 14. септембра моћи ће да види и београдска публика у холу зграде „Политике“ Изложбу су организовали Комерцијална банка и Галерија „Милан Коњовић“ из Сомбора у чијем су власништву изложене слике. Према […]

О предлогу Министарства финансија и привреде да се након 45 година постојања укине Завод за проучавање културног развитка (ЗАПРОКУЛ) ради „смањења јавне потрошње и стварања услова за одрживо финансирање јавних расхода”, о чему ће Влада Србије донети одлуку на редовној седници у четвртак, разговарало се јуче у Министарству културе и информисања.  Александар Лазаревић, директор Завода, […]