Прочитај ми чланак
Пар води љубав и трансформише се у крокодила. Рибље очи неког чудног створења плутају на површини мора, буље у мене. Човек вози свој ковчег. Текст који прати ове надреалне слике, руком писан, наизглед древан али потпуно неразумљив. Само што сам закорачио у бизарни универзум Кодекс Серафинијануса, најчудније енциклопедије на свету.
Као водич за ванземаљски свет, Кодекс Серафинијанус је 300 страна описа и објашњења имагинарног постојања, сав на свом јединственом и (нечитком) писму, заједно са хиљадама цртежа и графика. Издат први пут 1981. од издавача Франка Мариа Ричија, колекционарски је љубимац годинама, пре него што му је нагло порасла популарност захваљујући све већем краљевству фанова на интернету.
Садашње ново и проширено издање италијанског издавача Рицолија ће стићи на полице 29. октобра, уз 3.000 претплаћених примерака, већ распродатих. Кодекс привлачи нову генерацију фанова, људи који су одрасли сурфујући нетом и жељних да истражују узбудљиви и немилосрдан свет напољу, бизаран као што је представљен у књизи.
Аутор, Луиђи Серафини, рођен у Риму 1949, италијански је архитекта који је постао уметник, такође је радио у индустријском дизајну, илустрацији, сликарству и скулптури, сарађује са неким од најистакнутијих личности у савременој европској култури. Ролан Барт је радо прихватио да напише предговор књизи, али је после његове изненадне смрти избор пао на Итала Калвина, који га помиње у својој збирци есеја Collezione di sabbia. Још један обожавалац био је италијански филмски режисер Федерико Фелини, коме је Серафини понудио серију цртежа за његов последњи филм La voce della Luna.
Серафинијев невероватан студио, на неколико корака од Пантеона у центру Рима, открива све о његовом фантастичном свету. Место је као психоделична верзија сета за филм Кјубрика, као пиротехничка поставка Алисе у земљи чуда. Имагинарни простор Кодекса простире се реалним светом, кратки спојеви виртуелне реалности су још јачи од оних створених самом технологијом. Седимо доле ћаскајући поред (електричног) камина, спрам статуе јелена који не престаје да буљи у нас, покушавајући да протумачимо недавни онлајн успех његовог бизарног дела.
Луиђи Серафини: Видим много сличности између WIRED – а и Кодекса, оба су производ једне генерације која је изабрала да се повеже и ствари мрежу, а не да убијају једни друге у ратовима као што су њихови очеви радили. Понекад вам је потребно време да се схвати ствари и управо сам био схватио да просто одбијам крајњу разорност Другог светског рата и био сам одушевљен да откривам свет и да сазнајем ствари. Управо пре писања Кодекса сам успео да пређем целе САД захваљујући помоћи мреже пријатеља, младих људи попут мене који су били део такозваног контра-културног покрета. Сви су подржавали једни друге. Помогли су ми да прођем целом земљом, од једног до другог пријатеља.
WIRED: Рекли сте да је Кодекс врста прото-блога. Зашто?
Серафини: Ја сам покушавао да допрем до оних који ме прате, баш као и блогери. Постоји веза између Кодекс Серафинијануса и дигиталне културе. Некако сам предвидео нет делећи мој рад са што је могуће више људи. Хтео сам да Кодекс буде објављен као књига, јер сам хтео да изађе из затворених кругова по уметничким галеријама.
WIRED: Ваш рад је често повезан са психоделијом. Не могу а да не питам: Да ли су дроге утицале на Кодекс?
Серафини: Узимао сам мескалин, дрогу која је коришћена да се прошири граница ума. Говорим о правом умно-преображајном алату, који нема никакве везе са данашњим рекреативним коришћењем. У то време, у САД је Индијанацима било дозвољено да га користе у обредне сврхе. Али није ми помогао у креативном процесу. Под утицајем мескалина изгубите било какав смисао за критичност. Мислиш да ствараш ремек-дело, али кад се отрезниш, схватиш да је то врло скромно. Да се оствари креативно дело потребан је рад заснован на малим детаљима, као што је реч у игри речима. Морате бити усредсређени, не постоје пречице.
WIRED: А Кодекс ? Колико времена је требало да се заврши ?
Серафини: Око 3 или 4 године. Почео сам да радим на томе у свом студију у Via Sant’Andrea delle Fratte у Риму. У исто време сам радио неке архитектонске цртеже да зарадим за живот. У суштини, завршио сам пројекат јер је мој уредник имао стрпљења.
WIRED: Ваша намера је била да наставите у недоглед ?
Серафини: То је оно што ја заправо радим. Додао сам поглавље новом издању, прво поглавље. Могло је да буде продужетак, али је уместо тога пролог. Предстојећа едиција је веома богата и скупа, знам, али то је баш као психоанализа: новац значи, а накнада је део процеса лечења. Најзад, Кодекс је сличан Роршаховом тесту. Видиш оно што желиш да видиш. Можда мислиш да ти то нешто говори, али то је само твоја машта.
WIRED: Многи људи на интернету су одлепили покушавајући да дешифрују текст, неки блогер тврди да је провалио Кодекс и поставио је упутство на мрежу …
Серафини: Момак је чак ставио ауторска права на систем који произвољно преводи знаке Кодекса у смислен текст, писан латиницом. Мени није толико битно, то је опсесија везана за сталну фасцинацију мистеријом. Увек сам говорио да нема значења иза сценарија, да је то само игра.
WIRED: Извесна дама тврди да је халуцинирала себе у свету Кодекса и пре него што је за њега чула. Ви сте извор великих спекулација за огромну заједницу на мрежи, али није тешко да се ступи у контакт са Вама и увери се да сте веома живи и стварни.
Серафини: То је сасвим лако. Не кријем се и не постављам баријере. Нећу ни да потврђујем ни да негирам, као у “ Украденом писму“ од Едгара Алана Поа. И нисам поласкан уопште, то је само уврнуто (wired): књига је узета од аутора, завршио сам само као посредник.
WIRED: Кодекс је често упоређиван са Voynich manuscript, још једним кодексом на непознатом језику.
Серафини: После читања сам дошао до закључка да је лажан. Свети римски цар Рудолф Други волео је старе рукописне књиге, неко га је преварио и пустио глас да је то оригинал. Идеја измишљеног језика уопште није нова, мислим на Алесандра Баусанија и Маркуско језик који је документовано у својој књижици Le lingue inventate или на Ђузепе Тучија, Фосцо Мараинија и многа истраживања ISMEO – а (Италијански институт за Блиски и Далеки Исток). Они су истраживали удаљене регионе Азије, откривали археолошке локалитете и бацили ново светло на културе и језике. Оно што желим је да моје писмо пренесе читаоцу осећај детета пред књигом коју не може да разуме. Користио сам га да детаљно опише имагинарни свет и да му кохерентан оквир. Слике потичу из судара нестварног вокабулара и стварног света. Сан је сваког уметника да обликује свој сопствени свет (слика). Кодекс је постао толико популаран јер чини да се осећате пријатно са својим фантазијама. Други свет можда није могућ, али можда јесте једна фантазија.
WIRED: Шта чини кодекс тако релевантним данас?
Серафини: Његова популарност стално је расла дуги низ година и пала је кад је изашао из штампе, сада је ново издање оживљава. То је књига која говори о кризи и о комуникацији и сасвим је апокалиптична, одговарајућа данашњем времену. Свашта се може десити у Кодексу, исто као на интернету. Много људи ју је открило на мрежи, ти си на Тумбиру, али постоји много сајтова као што је Stumbleupon и други генератори насумичних веб страница.
WIRED: Слике су све важније у мрежи комуникационих стратегија.
Серафини: Будућност је дефинитивно направљена од симбола. Тако је брже и лакше. Можете да радите без речи када имате слике. Нађа, други роман надреалистичког писца Андре Бретона је то предвидела: аутор описује путовање кроз Париз користећи цртеже уместо речи. Писање није нужно повезано са сликама, већину времена је подешавање.
WIRED: Давање смисла од наративне дистанце је оно што је направило тв серију Lost изузетно успешном.
Серафини: Можда је савремена, али није иновативна. Уметников циљ треба да буде откривање удаљених и неистражених територија.
WIRED: Звучи тешко у доба Гугла, где је свака врста информација доступна било коме, било када.
Серафини: Треба превазићи Гугл. Прави изазов је да понудити нешто сасвим ново и другачије, као што сам урадио са Кодексом.
WIRED: Како се носите са технологијом ?
Серафини: Сећам се свог првог сусрета са таблетом. Радио сам на првим епизодама две италијанске телевизијске серије, Onda Verde и Енцо Бијађијеве La Lunga Marcia о његовом путовању кроз Кину. То је био нови алат, повезан са рачунаром џиновске величине – прилично фасцинантно у то време. Користио сам га недавно за илустрацију Nature Stories од Жила Ренара, али сам схватио да ми је рука много бржа.
WIRED: Још једна енциклопедија природе. Да ли сте на неки начин опседнути том врстом књиге?
Серафини: Ја сам опседнут знањем. То је иста врста истраживања као на интернету, са Википедијом. Књиге попут Кодекса или Nature Stories имају за циљ да прикупе и деле ствари, места, приче и лична искуства. Баш као и друштвене мреже.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – Ruskastranka
