Прочитај ми чланакСтеван Лутовац је сликар, глумац и филмски режисер. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Требињу, а сада је докторанд интердисциплинарне уметности на Универзитету уметности у Београду, смер вишемедијска уметност.
Лутовац је аутор неколико уметничких филмова (видео-арт, видео инсталација и мултимедија-мономедијска уметност): режирао их је, играо главне улоге и написао сценарија.
Недавно је учествовао на изложби слика XVIII Крајишки ликовни салон у Железничком музеју у Београду, сликом под називом „Православље долази са југа“.
Господине Лутовац, да ли сте као мултимедијални уметник, раритет на овим просторима, неко ко пласира нови, интегрисани вид уметности?
Нисам једини уметник који се бави овим правцем, има нас још, обично су такви уметници несхваћени и на маргини, можда јер се људима слободног духа и ума данас највише замера. Нажалост, мало је уметника који су спремни да експериментишу са разним медијима и изражајним средствима, јер се држе ,,сигурног’’ комерцијалног пута, а то је оно што их кочи у развоју.
Колико је мултимедијална уметност захтевна, имајући у виду чињеницу да је пројекција Ваших филмова праћена плесно -сликарским перформансима?
Мултимедијална, односно вишемедијска уметност, је савремени интердисциплинарни приступ, који се заснива на синтези уметности, коју је могуће сагледати у оквиру опште теорије о вишемедијској уметности, као широј области којој припадају и други модели те уметности: позоришна драма, балет, опера, гезамткунстверк, филм, видео, воковизуел, вишемедијски перформанс, мултимедиј и друго.
Вишемедијска уметност подразумева перципирање информација разним чулима. Јако захтеван, али исто тако и изазован правац за истраживање.
Гледајући Ваше сликарске радове, стичем утисак да је у основи православље, односно да светлост( Господ) побеђује таму. Да ли је моја перцепција Вашег опуса исправна?
Сасвим исправна. У мојим сликама доминирају теме православне духовности, сакрални објекти, архетипске сцене. Трудим се да у својим радовима негујем лепоту и да они имају етичку димензију, јер уметност без етике је козметика. У сликама је евидентно и апсолутно присуство светлости, како сунчеве тако и божанске, Бог нема ,,руке’’ али има уметнике да преко њих ствара.
Сем духовне -езотеричне стране слике, уочава се и научни аспект, а то је да су сликане у поинтилистичкој техници (форма се гради из тачака), што је одраз квантне физике у сликарству. Ту долази до синтезе науке и уметности, што је и логично с обзиром на то да обоје долазе из истог извора, Бога!
Славица Мојсин
Како бисте читаоцима описали вишемедијско дело „Катарза“? Шта то, поред духовног прочишћења, још поручује?
Вишемедијско дело Катарза, које сам радио са нашом талентованом глумицом Катарином Орландић и композитором Давидом Клемом, сем духовног прочишћења ,,говори’’ и о светлости.
Светлост је и феномен и тенденција и метафора. Нека буде светлост!
Знам да се посебно интересујете за живот и дело нашег највећег научника Николе Тесле. Можете ли нешто више рећи о томе?
Поред Његоша који је тајновидац, Никола Тесла као јасновидац, наш је највећи духовни вођа, он је био уметник у науци. Радио је за човечанство а не за личне интересе. Био је аскета, и наш најбољи репрезент у свету. Он је знао да су сва открића овога света дошла од Бога. Увек је стављао дух испред материје јер је знао шта је вечност.
Који бисте пројекат издвојили, а да је за сада Ваша лична карта?
Издвојио бих мој ауторски филм ,, Властелин мира’’(Господар света) . Он је мој ,,гесамткунстњерк’’. Посвећен је Николи Тесли, Идеје космичког морала које је Тесла прокламовао, транспоновао сам у уметничку форму .
Поражавајуће је колико су шунд и кич заступљени у нашим МАС медијима, али и свему што нас окружује, па је са тим у вези, култура је у запећку. Вид борбе који примењујете, јесте за сваку похвалу. Да ли сте задовољни реакцијама публике, колико сматрате да је освешћена у препознавању правих вредности?
Задовољан сам реакцијом публике, која је мала али одабрана. Задовољство је када видите да ваш рад делује на освешћену и образовану особу, а још веће задовољство је када уочите да ваше дело мења нешто у стварности. Уметност није увек нужно разумети, битно је да она делује изнутра и да мења ствари.
Као мултимедијални уметник и веома комплексна личност, коју бисте област уметности издвојили, као ону која предњачи над другима? Сликарство, глуму или филм?
Свака уметност има неке предности и недостатке. Сликарство као мономедијска уметност је ограничена брзином информација, али зато онај дух који је уткан у материји (слици), много јаче делује од осталих модела уметности. Филм као покретна слика и вишемедијска уметност, чија је брзина и ширина информација испред свих медија, са друге стране ограничена је техничким и финансијским средствима.
Шта је следећа инстанца, након завршетка докторских студија?
Да наставим да експериментишем у разним уметничким медијима, и да се трудим да допринесем општем добру . Уметност, наука и филозофија имају ту моћ.
Шта за Вас представља књижевно дело протојереја Александра Торика „Флавијан“?
Књижевно дело ,,Флавијан’’ за мене представља водич за освешћивање несвесних, принцип који омогућава да се прогледа и духовним очима. Прво шта ми је пало на ум када сам прочитао то дело, била је идеја да треба да се сними филм по тој књизи. Велике и свете истине су уткане у тај књижевни текст, тако да би он био идеална подлога за филмски сценарио, а филм би био ,,брат по Христу’’, руском филму ,,Острво“.
Какво је Ваше виђење представе „Олимп“ која је отворила 51. Битеф? Има ли, за Вас, неки дубљи смисао осим пуке голотиње?
Позоришна истраживања- експеримент.
Која је философија Вашег живота, парадигма од које не одустајете?
Да се стално трудимо да будемо бољи људи, јер ако не будемо бољи, сигурно ћемо бити гори.
Један од Ваших омиљених цитата гласи: „Филм је мисаона парадигма нашег доба“.Шта можемо подвести под образац времена у којем живимо?
Живимо у дигиталном добу, добу нових медија и нових могућности, ово време карактерише брз проток информација, и одвајање од традиција. Навео бих и брзину протицања времена, само још да схватимо шта је време. Опет феномен.
Шта бисте поручили младима, остати овде и борити се, или наставити борбу ван граница наше земље?
Уколико млади људи имају могућност за развој и напредак, што је реткост, треба да остану, а уколико немају могућности, треба да оду ван граница наше земље, да упознају друге културе и системе, да скупљају знање, јер знање је моћ. Тако ,,наоружани’’ знањем треба да се врате у своју домовину. Тада борба може да почне!
