Podešavanja / Settings

„Dokle god Srbija ne povrati svoj puni suverenitet i dok se ne izbavi iz vrednosnih modela Zapada, koji su protkali srpsko društvo, natjeravši ga da se potčinjava američkoj volji, Srbija će biti poslušni instrument mrežnog rata Zapada protiv Rusije.“ (Valerij Mihajlovič Korovin, 1977, ruski politikolog) „Mi Srbi smo objekat geostrateške agresije kolektivnog Zapada.“ (Hadži Slobodan […]

Kritikujući srpsku spolni politiku pnarodni poslanik radikala je između ostalog izjavio: „Ima jedno zdravo, logično razmišljanje u narodu, da Kosovo nije naše, što bi nas toliko pritiskali da nam uzmu? Da Srbija tu nema nikakvu ulogu, što bi toliki emisari iz belog sveta dolazili da vrše pritisak na rukovodstvo Srbije zbog Kosova? Ali, ima isto […]

Spoljna politika Srbije u 2016. mogla bi se opisati kao „ni na istok ni na zapad, već sa svima“.

Sve bleđe nade u ulazak u EU mogu s vremenom smanjiti narodnu i političku podršku za reforme i, štaviše, obnoviti nacionalistička osećanja u toj zemlji u kojoj su i dalje sveža sećanja na NATO bombardovanje 1999. godine

Nedavni članak uvaženog politikologa i političkog komentatora Miše Đurkovića pre bi se mogao nasloviti kao u potrazi za desnom opozicijom ili ima li Srbija onakve pronacionalne, desničarske opozicione stranke kakve odgovaraju sadašnjem političkom trenutku nego ima li Srbija opoziciju. Odgovor na potonje pitanje je očigledno potvrdan – postoje opozicione stranke, i parlamentarne i vanparlamentarne, s tim da se možemo složiti sa Đurkovićevom ocenom da je parlamentarna opozicija praktično neutralisana. Po suštinskim pitanjima između vladajućih naprednjaka i pogodne, politički uškopljene opozicije praktično postoji konsenzus.

Putin ne može brže od Rusije, zemlje koja je još juče svoj san videla u svojoj propasti.

Sagovornik Danasa ističe da će novi saziv Evropske komisije pažljivo pratiti trgovinske i energetske veze, kao i sporazume o kreditu sa Rusijom, te „osetljive infrastrukturne investicije“ i saradnju u oblasti nuklearne energije.

Srpska vlast vodi državno i nacionalno neodgovornu politiku i dok je god tako ostaće miljenik tzv. srpskih prijatelja, kojima je cilj njeno slabljenje, dezintegracija i ekonomska kolonizacija.

Ako si priglup mnogo što-šta ti je oprošteno. Takav si od majke rođen, pa to ti je. Ali, ako si samo neobrazovan, nema ti oprosta. Morao si malo da se potrudiš: „Ne može se carstvo zadobiti na jastuku sve duvan pušeći.“

Srbija, bez obzira na spinovanje, nema takav stav, jer je, na zahtev EU, odbila da subvencioniše dodatni izvoz u Rusiju, a na štetu svoje privrede.

Srbija ne menja poziciju prema Moskvi, uprkos najavama iz Brisela da će to morati. Dačić: Nije u interesu naše države da se pridružimo sankcijama EU.

Ne znamo zašto Mađarska, Poljska, Slovačka ili Bugarska i Rumunija nisu prihvatile ovu ulogu spone i mosta nego Srbija, mogli bi s istim ili sličnim pravom.

Stežu pa popuštaju, ali Srbi su – kako reče, Jovan Rašković „lud narod“. I dalje veruju da će Vučić nacrtati u pesku miša da će miš oživeti; da će pregristi našu omču, a vezir stići i u naš Travnik.

Srbija ne planira da podrži sankcije EU protiv Rusije, iako vlasti u Beogradu izjavljuju da su im prioritet EU integracije. Takođe, rukovodstvo Srbije računa da sankcije, koje je uvela Rusija protiv država EU, nude profitabilne mogućnosti za srpsku poljoprivredu i prehrambenu industriju.

Da li se može biti neutralan i ostati najbolji prijatelj Rusije zapadno od Donjecka?

Mi smo naučili, na teži način, da pravila za nas i za „njih“, nikako nisu ista. Mi, za svoje greške, za svoje pogrešne ambicije, i za svoje zločine (a priznali smo da je i njih bilo), platili smo, i plaćamo i danas, ozbiljnu cenu. Oni, velike sile, o tom delu ne moraju da razmišljaju.

Biti spona između Istoka i Zapada, moguće je samo ako se Srbija zvanično utemelji kao nezavisna država, bez pretenzija da bude članica Evropske unije.

Sagovornici lista Danas takođe ističu da SAD trenutno imaju više razumevanja za neutralni stav Beograda prema krizi u Ukrajini od Evropske unije.

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izjavio je da bi Srbija, kao država kandidat za članstvo, trebalo da postepeno usklađuje svoje spoljnopolitičke pozicije sa EU i da je to i deo njenih obaveza iz poglavlja 31, a skrining tog poglavlja predstoji do kraja jula.

U Srbiji ne postoji jedinstvena spoljna politika, i zato je sve moguće, pa nepoverenja postoji i u Rusiji i na Zapadu