Pročitaj mi članakSpoljna politika Srbije u 2016. mogla bi se opisati kao "ni na istok ni na zapad, već sa svima".
Власти у Београду још нису увеле санкције Русији, набављени су мигови из Русије, али и отворено неколико преговарачких поглавља са ЕУ.
Колико дуго ће Србија моћи да балансира?
Исток или запад? Вечита дилема људи са Балкана. Став српске владе је јасан – желимо у ЕУ, али и не уводимо санкције Русији на којима инсистира баш та унија. Колико ће Београд још моћи да балансира?
„Балансирање се односи на тзв војну неутралност Србије. С НАТО имамо развијен однос кроз партнертсво за мир. С друге стране и са Русима одржавамо и ниво војне сарадње али је ниво партнерства с НАТО неупоредиво висок и у односу на вежбе које одржавамо с Русима“, наводи Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику.
Професор државног Московског универзитета за спољну политику Сергеј Гризунов сматра да је погрешно навијати за једну или другу страну. Гризунов сматра да су потребни модерни односи и то без мешања у унутрашња питања Србије.
„Моје мишљење је да Београд не покушава да седи на две столице него да покуша да пронађе пут у будућност. Моје мишљење је да је пут Србије у ЕУ, исто мислим и за пут Русије и то у истом овом саставу“, каже Грузинов.
2016. није донела релаксацију односа између Москве и Брисела и Вашингтона. Од године пред нама ништа друго се и не очекује. У многоме ће односи зависити и од избора који се одржавају у Немачкој и Француској а свет с нестрпљењем очекује да види и политику новоизабраног америчког председника Доналда Трампа. За то време, познаваоци прилика тврде – на Србији је, колико год је то могуће да се прилагођава у оквирима сопствених интереса.
А шта је интерес српских грађана?
Последњих година забалежен је тренд евроскептицизма што, кажу познаваоци прилика, није чудно за земље кандидате.
Б92 и Цесид у 2016. питали су грађане Србије да ли се слажу да је за Србију најбоље да се приклони Русији и тада нам је више од половине анкетираних рекло да је сагласно са тим. Исто питање, али друга страна. Да ли да се приклонимо ЕУ и НАТО, више од 70 одсто се не слаже да би то требало учинити. Ипак, вечина грађана Србије желела би да ради у некој од земаља ЕУ
Оваквом тренду доприносе и медији у већини којих влада расположење које није наклоњено Унији.
