Прочитај ми чланак
(Телеграф)
Председник Удружења „Родитељи несталих беба Србије“ први пут јавно прича о томе како су му пре десет година украли сина и открива шаблон по којем се 40 година краду бебе у Србији.
“Беба је била здрава, сигурна сам у то. Чула сам је како плаче. Последње чега се сећам је како ми медицинска сестра каже да је носе у инкубатор, а онда након два дана саопштавају ми да је умрла. Под изговором да ћу доживети страшну трауму, нису ми дали да је видим. Од тада је прошло 25 година, а ја и даље осећам да је моје дете негде живо и здраво… само нека му је добро”.
Овако, према речима Владимира Чичаревића, председника Удружења “Родитељи несталих беба Србије”, изгледа већина животних прича чланова његовог удружења. Тако отприлике изгледа и његова прича.
Чичаревић је пре две године интензивно почео да се бави студијом беби-трафикинга на овим просторима, а од пре десет година основано сумња да му је у породилишту Народни фронт по рођењу украден син.
– Након што је у поодмаклој трудноћи осетила болове, сад већ бившу супругу одвео сам на приватну клинику. Тамо је на ултразвуку констатовано да је дечак којег носи потпуно здрав. Пошто је сутрадан ујутру поново осетила болове, хитно сам је одвезао у породилиште у Народни фронт. У пола пет по подне јавили су ми да је беба преминула. Као разлог је наведено – обмотавање пупчане врпце око бебиног врата – почиње причу за Телеграф Владимир.
Поред тога што је документација била неуредна, сумњив му је био и начин на који му је лекар све саопштио.
– Сав смушен, лекар је једва процедио да ми је син преминуо, уз ону класичну: “Млади сте, имаћете још деце”, а онда се изгубио негде… Био сам у шоку! Леш бебе, наравно, никада нисам видео! – објашњава Чичаревић.
Фото: сxц.ху/угалдеw– Фото: сxц.ху/угалдеw
Поред обмотавања пупчане врпце око врата бебе, од Чичаревића сазнајемо да су најчешћи изговори лекара како беба није преживела порођај због “инфекције, касно утврђене монголоидности, поремећаја рада срца, недовољно развијених плућа или деформитета мозга”.
Даља процедура крађе новорођенчета, каже, такође се одвија по шаблону.
– Породиље су у 80 одсто случајева упућиване на царски рез. Ако су се пак породиле природним путем, бебе су плански завршавале у инкубаторима, уз изговор да мајке не могу да их виде – прича даље Владимир.
– Након неколико дана проглашаване су мртвима, а у 99 одсто случајева родитељима није дозвољавано да виде мртву бебу наводно због трауме која може утицати на следећу трудноћу. Свима су углавном причане исте приче, које су почињале са: “Још сте млади, биће деце…”.
– Једна мајка нам је испричала да је 1979. у Крушевцу у марту и априлу проглашено 49 беба мртвим. Ниједна од њих никада нигде није сахрањена. У билансу који намеравамо да објавимо у наредних неколико месеци, плашим се да ће тај број бити далеко већи – каже Владимир.
Поражавајуће је да за четири деценије нико није стао иза жртви беби-трафикинга, нити је донесена иједна пресуда у вези с крађом беба у Србији.
– Деценијама се ћутало о томе да је у породилиштима ГАК и Народни фронт нађен велики број дуплих протокола, у којима су само неке од сумњивих ставки: празни одељци на којима треба да пише име породиље, отпусне листе без факсимила лекара, вешто замрљани печати клиника – прича Чичаревић.
Родитељи, према његовим речима, имају непогрешиви инстинкт да ли је њихово дете живо или не, а о томе где бебе завршавају председник Удружења “Родитеља несталих беба Србије” каже:
– Поред скандинавских земаља и Немачке, бебе које трафикинг мафија украде продају се и по Србији, а неколицина њих заврши и у сектама. Својевремено сам од монаха са Свете горе сазнао да су четири мушке бебе продате деструктивним верским заједницама, другим речима – сектама. Њихова цена се као и осталих украдених беба креће између 15.000 и 45.000 евра – завршава причу за Телеграф Чичаревић.
Он додаје да борба његовог Удружења тек почиње и да ће све учинити како би што пре на снагу ступио Закон о украденим бебама, као и акт о поступању према мртвим новорођенчадима.
Да би се то догодило, неопходно је прикупити 30.000 потписа за петицију која би требало да се преда Скупштини Србије, како би се покренула процедура за Предлог Закона о украденим бебама.
