Подешавања / Settings

У мору ТВ-канала на каблу налетих на филм Срђана Кољевића Бранио сам Младу Босну (2014). Филм враћа на константу комишијских међунационалних односа у земљи Босни у кризним временима, тј. на односе народа на Балкану. И на константу односа Запада према Србима као кључном народу на Балкану. Филм почиње из 1941, кад су се у Загребу […]

У врањском Казанђолу војним вештинама подучавао је чак и Гаврила Принципа. За њега кажу да је из Врања кројио светску историју.   Цупара или бата Миле, како су га Врањанци звали, био је изузетно интегилентан, виспрен, физички спреман човек. Завршио је Учитељску школу и у то време, када се развијала борба српског народа за коначно […]

На данашњи дан пре 98 година умро је Гаврило Принцип, чији је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију.Принцип је рођен је у јулу 1894. године у околини Грахова. Његово здравље од најранијег детињства било је нарушено и боловао је од туберкулозе.

Две организације, један идеал и различити путеви до циља. Младу Босну као револуционарну, идеалистичку групу омладинаца и Црну руку састављену од официра завереника, спајали су жеља за слободом и стварање Југославије.

Стогодишњица Првог светског рата је прошла, али је утисак да се Србија није одбранила од ревизије. Чак су се и међу Србима појавили гласови који подржавају ревизију, и зато је неопходно непрестано понављати одговор на битно питање: Шта је смисао Принципове жртве?

Међу именима заборављених српских хероина сигурно се налази и баба Вишња Мосић из вишеградског села Горње Дубово која је десетак година пре Сарајевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организације Млада Босна.

Понекад помислим да је страшно да сви ти људи који окрећу историју наопако не разумеју да је Гаврило пуцао не само за моју, већ и за њихову слободу.

„Рат за цивилизацију” је емисија Радио телевизије Републике Српске коју води Мирослав Лазански и у којој из Андрић института, у Андрићграду, познати српски публициста, заједно са својим гостима обрађује геополитичке теме везане за српски етнички простор.

Драмски писац о представи коју је написао за Енглезе и дометима Сарајевског атентата. Запад је еуфорично поздравио нестајање Југославије, СССР…

Гаврило Принцип је био присталица слободарских идеја и не само он него и цела „Млада Босна” и младобосанци. То су били младићи који су били одушевљени слободом.

Убиства, побуне младих националиста и немири обележили су крај 19. и почетак двадесетог века у Европи. У Паризу, Петрограду, Москви, Солуну и Загребу до 1914. било је извршено скоро двадесет атентата. У периоду у коме је тираноубиство представљало једино решење против наметнутих власти, у Босни и Херцеговини под Аустроугарима, стасавао је Гаврило Принцип.

Сви антијугословенски пројекти, и за време Краљевине и за време СФРЈ, па и данас, настављају се, на овај или онај начин, на аустроугарску пропаганду чија је ово основа, а чији је резервни положај потенцирање Црне руке и Аписа као стварних организатора Сарајевског атентата, док су младобосанци, упркос идеализму, били тек Аписове марионете.

Репортери у Сарајеву, где ниједна улица више не носи име Младобосанаца. У граду се диже споменик Фердинанду, а у Источном Сарајеву Принципу. Пржуљ: Млада Босна није постојала као организација. Др Владо Мехмедбашић: Отац преживео Беч, али не и усташе

Србија се још није ослободила опскурних снага из мрака које управљају нашим животима, каже списатељица Биљана Србљановић.

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић је оценио да БиХ тешко може да опстане у садашњем облику, који више није дејтонски и који се може описати изразом „ни риба ни девојка“. Он истиче да постоји опасност да се покуша радикалнија промена Дејтона на штету РС уочи стогодишњице Првог светског рата и предстојећих избора, што ће неминовно изазвати турбуленције.

Убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву третирало се у то време као и убиство било ког представника окупаторске војске. Треба истаћи да анексија Босне и Херцеговине није била призната од већине држава јер је спроведена против воље грађана Босне и Херцеговине и одлука Берлинског конгреса.

Објављивање фотографије Хитлеровог личног фотографа у недељнику “Време”, на којој за рођендан 20. априла 1941. године прима поклон донет из Сарајева – спомен-плочу Гаврилу Принципу, у први план избацило је тезу да је Први светски рат одиграо одлучујућу улогу у формирању Хитлеровог става према Србима.

Србија из времена Првог светског рата била је налик данашњем Ирану, где делови власти спонзоришу терористичке активности. Гаврило Принцип је био фанатик који се послужио терористичким насиљем за остваривање својих циљева.

Београд – Историчар Љубодраг Димић тврди да су планови Првог светског рата постојали и пре пуцња Гаврила Принципа у Сарајеву 1914. и да Србија свакако рат није желела.

У свом делу, које је бечко позориште наручило поводом предстојеће 100-годишњице почетка Првог светског рата, Србљановићева је повезала историјске и фиктивне личности у вези са атентатом на престолонаследника Франца Фердинанда