Прочитај ми чланак
Србија из времена Првог светског рата била је налик данашњем Ирану, где делови власти спонзоришу терористичке активности. Гаврило Принцип је био фанатик који се послужио терористичким насиљем за остваривање својих циљева.
Ова оцена канадске историчарке са Универзитета у Торонту Маргарет Мекмилан, коју је у петак у Вашингтону изнела на промоцији своје књиге „Спречавање новог Великог рата: Лекције из 1914“, изазвала је низ реакција међу српским историчарима. Осудили су такво виђење Србије тог доба и њене улоге у Великом рату.
– Први човек војне безбедности пуковник Апис био је добро упућен у намере завереника, а из Србије је уз помоћ српских граничара прошверцовано и оружје – тврди Мекмилан. – Принцип је био терориста, јер је користио насиље за постизање циљева. Атентатор из Сарајева није хтео да чека да се ствари реше дипломатским или уставним путем.
На овакве оцене, које су на линији последњих тежњи ревизије узрока избијања Првог светског рата, међу првима је реаговао историчар Чедомир Антић. Он наглашава да је поређење Србије с почетка 20. века са данашњим Ираном „срамотна и тужна самодисквалификација“.
– Ова држава је теократија, која негира права својих грађана, док је Србија 1914. године била европска демократија – каже Антић. – И сама идеја о таквом поређењу говори о необавештености и злој намери. – Она пада због аргумента да је Србија као потписница споразума о првом међународном суду у Хагу, тражила од Аустроугарске да међусобни спор буде решен пред тим телом, што је одбијено.
Да је Беч планирао рат и пре пуцња Гаврила Принципа, и да га Србија свакако није желела, сматра и историчар Љубодраг Димић.
– Не можемо да станемо на пут насилном покушају ревизије почетка Првог светског рата, али Србија може да покуша да одбрани истину – наглашава Димић. – Ревизија се спроводи уз паушалне оцене и стереотипе. У Сарајеву је пуцао национални револуционар. Изабрана мета била је веома омражена и непопуларна, и у Бечу и Берлину, због политике коју је наговештавала.
Димић наглашава да Србија мора да заигра на карту враћања на историјске изворе и да подржи историографију на трагу истраживања Фрица Фишера, који је доказао је да је Немачка умешана у избијање рата, а чак је и историчар Ноел Малком тврдио да нема умешаности Србије у атентат.
ДИЛЕТАНТСКО ПОРЕЂЕЊЕ
Да је Србија у Првом светском рату била жртва аустријско-немачког продора на исток, а Гаврило Принцип југословенски револуционар сматра и историчарка Бранка Прпа. Тврдње канадске колегинице сматра „дилетантским“ јер се „револуције за ослобођење не могу проглашавати тероризмом или политичким насиљем“.
– Аргументи које даје историчарка Макмилан су површни – сматра Прпа, и каже да је реч о лаконском покушају да се схвати Европа пред Први светски рат. – Србија се у империјалном поретку који је владао светом тог времена нашла на путу немачког и аустријског покушаја да се домогну дела колонијалног колача.
(Новости)
