Подешавања / Settings

Српска историја је, нажалост, неретко прилично сурова и неправедна према својим великанима, а историјско памћење нашег народа и наша колективна свест често су нас кроз турбулентне деценије и векове напуштали и бледели. Један стари, европски народ попут српског, који је човечанству подарио бројне научнике, књижевнике и сликаре, војсковође и јунаке, добротворе и спортисте, не би […]

Чукур чесма има велику сентименталну вредност и сведок је краја једне епохе обележене оковима робовања Турцима. Успомена на један од битнијих догађаја новије историје Београда који се одиграо 15. јуна 1862. године, остао је сачуван у легендама које су препричаване претходне 154 године. Сава Петковић несрећни јунак догађаја на Чукур чесми постао је симбол отпора […]

Војни историчар Бранко Богдановића пронашао је сведочанство из 1876. италијанског добровољаца Ђузепеа Барбанти-Бродана који је 21. септембра те године посетио конак у Топчидеру и видео „куршум око кога је била згрушана крв, а који је био извађен (из тела Михаила Обреновића) управо овде (у Конаку) чим је био рањен“.

Међутим, 2003. године је откривен оригинални документ са посветом који је кнез Михаило упутио за рођендан Клеопатри Карађорђевић (1835-1855), касније удатој Петронијевић.

Средином 19. века, у доба владавине кнежева Александра Карађорђевића, као и Милоша и Михаила Обреновића, основна спољнополитичка главобоља Србије почињала је на зидинама Калемегдана, односно још у делу вароши коју је чинио центар Београда „унутар шанца” и у коме су, поред Срба, и даље живели Турци.

На данашњи дан 1876. године са Београдске тврђаве је скинута турска застава, која се 350 година вијорила над градом.

На данашњи дан 1867. године Турци су предали кључеве Београда и других градова српском кнезу Михаилу Обреновићу, што је био завршни чин у дугом процесу политичког ослобађања тадашње Кнежевине Србије од турске власти.